Fantastični svet malih gljiva na Fruškoj gori

Ascomycota su sitne gljive koje žive svuda oko nas i sa kojima se čovek sreće skoro svakodnevno a da toga uopšte nije ni svestan. Da nema njih ne bi bilo hleba, alkoholnih pića, penicilina, buđavih sireva. Carstvo gljiva je ogromno, do sada je opisano oko 100.000 vrsta, a najveći deo njih, oko 65.000 vrsta, pripada upravo mikrogljivama. Raznovrsnost oblika i boja tih vrsta jeste izuzetna, ali njihova lepota najčešće ostaje neprimećena upravo zbog malih dimenzija.

Cilj ove izložbe je da se kroz makrofotografije ljudima donekle približi fantastični svet minijaturnih gljiva. Iako autor izložbe dr Dragiša Savić, biolog, tvrdi za sebe da se amaterski bavi fotografijom, inicijator je i organizator mnogih međunardnih konkursa za prirodnjačku fotografiju.

Fruška gora, izuzetna riznica biljnog sveta

Fruška gora je proglašena nacionalnim parkom 1960. godine. U poslednja dva veka na tom području pronađena je brojna fosilna flora, u koju spadaju palme, razne vrste čempresa, sekvoja, lovor i druge vrste koje su nekada činile vegetaciju, na osnovu čega je rekonstruisan tok prirodnih promena u poslednjih dvesta miliona godina pa sve do danas. Vinogradarstvo Fruškogorja je jedno od najstarijih na Starom kontinentu i seže 1700 godina u prošlost, kada je na tom blagorodnom tlu prvu lozu zasadio rimski car Marko Aurelije Prob. Fruška gora je bogata šumama hrasta, graba, bukve, lipe. Njena riznica biljnog sveta obuhvata 1500 vrsta, od kojih je 700 lekovitih biljaka, a čak 69 je zaštićeno kao prirodna retkost.

Izložba „Mikrogljive (Ascomycota) Fruške gore" u Malom salonu Narodnom muzeju Zrenjanin sastojaće se od 60 fotografija različitih vrsta mikrogljiva snimljenih na području Fruške gore. Upravo zato što su skoro neprimetne zbog malih dimenzija, nemaju sve mikrogljive domaći naziv. Izuzetak je Mitrophora semilibera, u narodnu poznata kao smrčica.

Izložba će biti otvorena za posetioce od 18. januara do 28. februara 2017. godine.

Priredila: Mirjana Bjelogrlić