Kraljica zločina

Britanska književnica Agata Kristi rođena je 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild" u Torkiju kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler. Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.

Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa „raznim" verovanjima. Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju".

Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom ‒ smatrala je da je bolje da se devojčica školuje kod kuće te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.

Majka je mladu Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu napisala je svoj prvi roman. Porodični prijatelj Iden Filipot preporučio je delo književnom agentu u Londonu, ali nažalost, bez uspeha.

Kada je imala 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, na dve godine otišla u Pariz, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešta pijanistkinja, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.

Za vreme Prvog svetskog rata radila je u bolnici kao medicinska sestra. Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama izvršena su upravo pomoću otrova. U ratnim godinama udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio-trupama. Imali su jednu kćerku Rozalind Hiks, a razveli su se posle nekoliko godina (nakon što je Agata otkrila da je muž vara). Prvi roman „Misteriozna afera u Stajlzu" objavljen je 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom Agata je izdala šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu pojavljuje se Herkul Poaro, koji je zastupljen u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.

Kako se tokom života zanimala i za arheologiju, godine 1930. udaje se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do književnicine smrti. Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja u delu „Deset malih crnaca", smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman „Ubistvo u Orijent ekspresu" iz 1934. godine napisala je u hotelu „Pera Palas" u Istanbulu. Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis „Sandej tajms" otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.

Tokom Drgog svetskog rata Agata Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, iskoristivši ga u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu „Kod Belog konja" (1961) koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a opis trovanja bio je toliko precizan da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.
Tokom književne karijere koja je trajala više od pola veka napisala je 79 knjiga, od toga 66 kriminalističkih romana, i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata dosad u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika.
Drama „Mišolovka" je premijerno izvedena u Londonu 1952. godine a predstavlja dosad najduže igrano delo u istoriji pozorišta, sa više od 25.000 izvođenja u kontinuitetu.      

Agata je 2013. godine proglašena za najboljeg pisca detektivskih priča, a roman „Ubistvo Rodžera Akrojda" je proglašen za najbolji krimi-roman svih vremena.

U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda britanske imperije 1956. godine, a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva". Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva, tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji.

Umrla je prirodnom smrću 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu blizu Oksforda u 86. godini života. Prema Ginisovoj knjizi rekorda,  najprodavaniji je autor svih vremena.