Proširena realnost

Među mnogim izložbama jedna se izdvojila fantastičnim odjekom u javnosti. Zvuči neverovatno, ali u Srbiji je duže od godinu dana jedna muzejska postavka svakodnevno privlačila stotine i stotine posetilaca. Svetski realizovanu izložbu Istorijskog muzeja Srbije pod nazivom „Pupin ‒ od fizičke ka duhovnoj realnosti" od septembra 2015. do decembra 2016. godine videlo je više od 100 000 posetilaca.

Čime je osvojila publiku, šta je uzrok njenog uspeha, ko su autori postavke, šta je proširena realnost, kakva je budućnost muzejske prakse ‒ brojna se pitanja postavljaju u trenutku kada se menja odnos prema temeljnim vrednostima kulture i života uopšte, a tehnološka revolucija dobija sasvim novo ubrzanje i pravac, sa nepoznatim posledicama.

Pored izvanredne ličnosti naučnika i neprikosnovenog sadržaja postavke autorki Aleksandre Ninković Tašić i dr Dušice Bojić, nezaobilazno je ukazati i na jedinstveno muzeološko iskustvo ‒ upotrebu najnovijih tehnologija, pomoću kojih je svaki segment izložbe o Pupinu postao interaktivan, što je značajno uticalo na ogromno interesovanje posetilaca.

„Naš tim predstavlja ljude koji dolaze iz različitih oblasti kreativne industrije. U vreme kada smo stasali da budemo roditelji, počeli smo da razmišljamo o tome kakav svet ostavljamo onima iza nas. Kako smo shvatali da nove generacije nisu dovoljno zainteresovane za kulturne sadržaje, razmišljali smo kako da upotrebimo svoja znanja i iskustva da bismo im te sadržaje približili", kaže za Internet portal RTS-a Marko Savić iz KODEK institituta. On je interaktivne projekte realizovao na ovoj izložbi, ali i u Kući kralja Petra, Vojnom muzeju,  Muzeju nauke i tehnike, na Beogradskoj tvrđavi i u Matici srpskoj u Novom Sadu.

„Srbija 1914" 

Javnosti je poznat i TEHKULTUR, projekat studija iz Beograda posvećen digitalnom oživljavanju antičkih i vizantijskih lokaliteta u Srbiji ‒ Feliks Romulijani i Sirmijumu, ali i u Hrvatskoj, Austriji i Italiji.

Konstatacija da nove tehnologije i različiti medijski sadržaji odvlače pažnju mladima od kulture predstavlja opšte mesto. Autori koncepta razmišljali su o tome na drugačiji način.

„Počeli smo sa onom Ajnštajnovom krilaticom da nijedan problem ne može biti rešen sa onog nivoa svesti na kome je nastao. A koji je to nivo svesti? Onaj, koji sa jedne strane vidi nove tehnologije, a sa druge strane vredne kulturne teme", kaže Savić.

Primena različitih novih tehnologija, ali i iskustvo i znanje u dizajnu i upotrebi kreativnih sadržaja u promociji kulture doveli su ih do saradnje sa različitim institucijama, a 2014. godine i sa Istorijskim muzejem Srbije na realizovanju izložbe „Srbija 1914".

Kreativni tim imao je ideju. „Mi smo se poslužili malim makijavelizmom i rešili da kroz nove tehnologije, posebno kroz ekrane mobilnih telefona, koji čine važan deo života današnje omladine, ponudimo te kulturne sadržaje", ističe Savić.

„Meni se to učinilo jako interesantno, tim pre što smo mogli tako da pokažemo i druge načine prezentacije na izložbi", kaže dr Dušica Bojić, direktorka Muzeja. „Ne samo umetničke slike, istorijske predmete, brojne tekstove kojima ćemo publiku uputiti u ono što može da sazna ili da se podseti, nego i načine na koji oni putem novih uređaja mogu, na primer, da pogledaju jednu fotografiju a da na telefonu vide čitav film ili čitavu seriju fotog rafija", dodaje ona i pritom ističe da je reč o jednoj potpuno proširenoj stvarnosti koja je ušla u rad IMS-a kao nešto normalno, kao neka vrsta proširene muzeologije.

Proširena realnost (AR) koncept je tehnološke platforme, novi medij koji pruža mogućnost svakome ko poseduje uređaj sa procesorom, kamerom i ekranom da u stvarni, postojeći svet integriše neki digitalni svet.

Na taj način, postavljanjem različitih markera u prostore, moguće je aktivirati pojavljivanje bilo kog digitalnog sadržaja, što je osnova tehnologije proširene stvarnosti.

„Mislim da ovakvim metodama rada mi podstičemo nove generacije da uopšte uđu u muzej. U prethodnih deset ili dvadeset godina muzeji su imali poprilično slabu posetu, a uvođenjem novih tehnologija proširene realnosti vi dovodite široku publiku ‒ od vrtića do onih najstarijih", zapaža dr Bojić.

Budućnost mora biti inovativna  

Takođe, i kustosi mogu da postave izložbe kao potpuno muzeološki klasično urađene, a mogu da koriste moderne tehnologije kako bi jednostavno zagolicali imaginaciju publike, doneli nešto novo, kako bi posetici hteli da se vrate u taj muzej. „Mi smo imali na Pupinu pojedince koji su se vraćali po 14 puta da vide izložbu", ističe dr Bojić.

Proširena stvarnost spada u grupu tehnologija poznatih u svetu kao exponential technologies ‒ to su tehnologije za koje se očekuje da će u vrlo bliskoj budućnosti doživeti eksponencijalni rast. To su 3D štampači, nano tehnologije i slično. „Ta tačka, kada će tehnologija proširene stvarnosti doživeti svoju veliku ekspanziju jeste momenat kada će AR naočare ući u široku upotrebu. Pre toga, treba reći da one već postoje ‒ na izložbi o Mihajlu Pupinu publika je mogla da gleda interaktivne eksponate kroz AR naočare", kaže Marko Savić (KODEK institut).

Činjenica je da će ovaj naš svet na neki način biti nadograđen u proširenoj stvarnosti, što otvara mogućnost za pojavu najrazličitijih sadržaja. Pretpostavlja se da će preovlađivati oni komercijalni. Danas možemo samo da pretpostavimo u kojoj će meri gejmerske industrije ili industrije reklamnog oglašavanja pronaći svoj prostor u ovakvom svetu.

„Važno je ipak da su pioniri te industrije u našoj zemlji počeli da eksperimentišu sa ovom tehnologijom upravo u kulturi, što daje nadu da će i kulturni sadržaji naći put do korisnika", ističe Marko.

„Budućnost muzeologije mora da bude inovativna, u skladu sa razvojem tehnologija. Moja želja je da sve te inovacije uđu u muzej jer on ne može da bude statičan. Ne može da bude ono što je bio krajem 19, polovinom ili krajem 20. veka. Mi smo duboko zagazili, već smo pred kraj druge decenije 21. veka i muzeji moraju da se prilagođavaju novim tehnologijama", zaključuje dr Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije.