Nespretna riba koja non-stop jede: morski konjić

Pošto spadaju u morske ribe, morski konjići dišu kroz škrge i imaju riblji mehur, ali za razliku od drugih riba, imaju fleksibilan vrat, karakterističnu njušku i okretan rep. Loši su plivači. Kreću se kroz vodu pomoću leđnog peraja koje se okrene 30-70 puta u sekundi. Nekada se desi da morski konjić, kako prenosi Nacionalna Geografija, ugine od iscrpljenosti u pokušaju da se kreće u vodama tokom oluja.

Upravo zato, konjići koriste svoje repove kao sidra kako ih nemirne vode ne bi "zbrisale". Repićem se zalepe za korale a isti trik pomaže im da se sakriju od predatora.

Morski konjići jedu sve vreme. Pošto nemaju zube ili želudac, jedenje i varenje hrane takođe je za njih naporan posao. Uglavnom jedu male ljuskare koje usisavaju u usta a konstantno hranjenje im je potrebno jer troše mnogo energije prvenstveno pri kretanju.

Koriste svoje duge njuškice da usisavaju hranu, uglavnom male rakove i planktone. Izdužena njuška konjića omogućava da dostignu u sitne pukotine morskih stena i kamenja i tako dođu do hrane. Takođe, njuškica se po potrebi širi i skuplja, u zavisnosti od veličine obroka.

Muška trudnoća

Za morske konjiće karakteristično je i vrlo ozbiljno "udvaranje". Kada mužjak pokušava da privuče pažnju ženke, vrti repom i izvodi razne " piruete" u sporom plesu koji može trajati satima.

O trudnoći morskog konjića - brine mužjak. Posle "udvaranja" ženke polažu jaja na trbuh mužjaka. On ih oplodi i nosi ih i čuva dok ne budu spremna da se izlegu. Kod nekih vrsta, mužjaci vode brigu i o čak 2 000 jaja. Mladi se izlegu nakon četiri do pet nedelja. 

Novorođeni morski konjići potpuno su nezavisni i odmah po izleganju samostalno plivaju. Ipak, zbog brojnih predatora, od hiljadu mladih, preživi manje od jedne jedinke.

Kad odrastu, veštije mogu da koriste posebne strukture u ćelijama kože - hromatofore koje omogućavaju konjićima da promene boju kako bi se uklopili u okolinu, štiteći ih od predatora.

I ljudi su svojevrsna pretnja konjićima. Pošto konjići najčešće žive u plitkim vodama u blizini obale, zagađenje i ribolov utiču na smanjenje njihove brojnosti. Takođe, često se hvataju da bi se držali kao kućni ljubimci dok se neke vrste koriste u tradicionalnoj azijskoj medicini.

Priredila Maja Stojanović