Božićni običaji

U Srbiji se Božić tradicionalno obeležava vekovima i predstavlja vrlo važan segment naše tradicije. Prethode mu Tucindan i Badnji dan.

Za Tucindan je vezan običaj da nikako ne valja tući decu, jer će čitave naredne godine dobijati batine.

Badnji dan je poslednji dan Velikog Božićnog posta. U seoskim sredinama naše zemlje se još uvek održao običaj sečenja Badnjaka, dok je u gradskim sredinama uobičajena kupovina Badnjaka na pijacama. Nekada je domaćin sa muškim glavama iz kuće odlazio u šumu na Badnje jutro kako bi isekli Badnjak, dok su domaćice ostajale kod kuće kako bi je pomele i pripreme trpezu za Badnju večeru. Postoji verovanje da drvo sa koga se seče Badnjak sme da se udari sekirom samo tri puta.

Kako je Isus rođen u štali na slami, tako je bilo obavezno da domaćin uz Badnjak unese i slamu na kojoj su ukućani sedeli. U nekim krajevima se za Badnje veče ne postavlja sto, već se jede na podu, koji je prekriven slamom. Naravno, danas je taj običaj u gradskim sredinama skoro potpuno iščezao.

Trpeza za Badnje veče 

Na stolu se za Badnje veče obavezno nađe posna hrana, poput: pasulja, ribe i raznih posnih kolača, a  deo Badnje večeri su i hlebovi, koji se mese samo od brašna i vode i to za svakog od ukućana posebno.

U nekim krajevima, za muškarce iz kuće se mese hlebovi u obliku krugova, dok se za žene pripremaju hlebovi u obliku pletenica, a pojedine domaćice mese i poseban hleb namenjen kući i porodici uopšte, koji se posebno ukrašava.

Hleb za Položajnika se mesi ili na Badnje veče ili u rano Božićno jutro. Kada se prohladi, ukrasi se crvenom vunicom ili ukrasnom trakom i na njega se zakače darovi za Položajnika.

Ne treba zaboraviti ni žito, a ako želite da se pridržavate običaja, imajte na umu da se žito sadi dva dana pre Svetog Nikole, 17. decembra, kada se proslavlja praznik Svete velikomučenice Varvare, u narodu poznate kao Varvarice. Jedino tada posađeno žito lepo ozeleni do Badnje večeri.

Priredila Aleksandra Stojanović