Zašto je Servantes tražio da bude sahranjen u manastiru?

Pre nego što je napisao jedno od svoja dva remek dela o Vitezu Don Kihotu od La Manče, Servantes je imao veoma pustolovan život. Kao mladić u svojim ranim dvadesetim godinama pobegao je iz Španije u Rim, pošto je ranio jednog plemića u dvoboju, 1570. godine vratio se kući i potom se prijavio u mornaričku službu. Otišao je u rat kako bi branio papu, bio ranjen dva puta u rebro, jednom u rame i nakon toga ostala mu je paralizovana ruka.

Dugogodišnje ropstvo i izbavljenje

Nakon ranjavanja oteli su ga alžirski gusari koji su ga držali u surovom robovskom zarobljeništvu pet godina, tvrdi istoričar Fernando del Prado, koji je posvetio svoju karijeru istraživanju Servantesovog života. Dok je Servantes robovao u Africi, njegova porodica je se obratila za pomoć monahinjama u Trinitarijanskom manastiru. One su uspele da prikupe i pošalju novac za otkup Servantesa piratima. Krhki namučeni zatvorenik vratio se u Španiju i otišao da se pomoli u manastiru opatica koje su ga spasle. Sevantes je kasnije radio različite poslove u državnoj službi i potom napisao „Don Kihota" danas prepoznatljivog kao prvi moderni roman.

Madridska Kihotska misija

Proteklih godinu i po,  Madrid je obeležio svoju Kihotsku misiju locirajući Servantesove kosti ispod Trinitarijanskog manastira, i najzad obeležavajući ih nadgrobnom pločom. U podzemnoj kripti, geofizičari su upotrebili georadar da bi napravili mapu kontura davno zaboravljenih manastirskih ćelija za sahranjivanje.

„To je magnetni impuls, nalik rendgenskim zracima", izjavio je Luis Avial, tehnički direktor geofizičke kompanije Falkon Haj Tek koju je angažovao grad Madrid da uradi ovaj posao. Uperili smo signal kroz zemlju i dobili smo sliku kontura svih šupljina, struktura i grobnica na tom mestu. Kada su Avial i njegov tim uspeli da sagledaju da ispod manastira postoje grobovi, kao što je i legenda govorila, prebacili su dalji postupak arheolozima i forenzičkim antropolozima, koji su počeli iskopavanja.

Nakon nedelja iskopavanja arheolozi su pronašli pogrebne ostatke najmanje petnaest osoba - muškaraca, žena i dece. Veruje se da su to anonimni posvećenici koji su živeli u manastiru u različitim razdobljima tokom više vekova.

Jedan deo kostiju pronađen je u ostacima drvenog kovčega sa inicijalima „M.C." Rebra tog skeleta bila su oštećena ranom od metka, a kosti leve ruke osakaćene. To je bio znak za arheologe da su pronašli svog čoveka čak i pre nego što je urađen DNK test.

„Kad sam ugledao rebro, pomislio sam - pronašli smo Servantesa napokon", kaže
Fransisko Eksteberria španski forenzički antropolog koji je učestvovao i u ekshumaciji tela čileanskog pesnika Pabla Nerude 2013. godine.

Eksterberijin tim je potom sahranio Servantesove posmrtne ostatke blizu mesta na kome su ih našli - poštujući piščevu poslednju želju, i postavljajući mu spomenik u manastiru.
Na ceremoniji se je postrojen vojni špalir uz vojni muzički bend koji je svečanom muzikom odao počast piscu koji je nekada služio u istim španskim vojnim jedinicama. Čak su i monahinje izašle iz svojih odaja kako bi obeležile ovaj događaj.

„Ovo je kao spasenje, izjavila je glavna monahinja manastira. Ona je negirala da su iskopavanja ometala bukom opatice. „Bili su veoma diskretni", rekla je monahinja.

Vreme je sve kraće

Tadašnja gradonačelnica Madrida Ana Botela pročitala je tokom ceremonije natpis na Servantesovom spomeniku - neke od poslednjih reči pisca koje je napisao pred smrt 1616. u svom poslednjem romanu „Pustolovine Persilesa i Sihismunde" :

Vreme je sve kraće,
strepnje rastu,
nade se smanjuju,
a ipak želja da živim
me održava u životu.

„Sa posebnom emocijom mogu da kažem da je misija Don Migel ostvarena", rekla je na skupu Botela. Veruje se da je Servantes umro istog dana kao i Vilijem Šekspir, pre 400 godina. Madridske vlasti pregovaraju sa monahinjama manastira Trinitarijanaca da se uvede novo vreme posete turističkih poseta. Za sada se počast Servantesu može odati samo tokom dnevne mise.

Pripremila Vanja Delić