Mozak nikad ne spava

Grupa naučnika iz Medicinskog centra Univerziteta Severna Karolina, odlučila se za probnu upotrebu elektrostimulacije mozga tokom sna sa ciljem podizanja nivoa aktivnosti određenih moždanih oblasti.

Naučnici su pošli od pretpostavke da taj postupak može dovesti do poboljšanja memorije kod zdravih ljudi ali ova neinvazivna metoda može isto tako pomoći i osobama obolelim od autizma, Alchajmerove bolesti, psihoze i depresije.

Moždane oscilacije i pamćenje

Već dugo se zna da mozak ne miruje tokom sna jer su na elektroencefalografu registrovani moždani talasi u vidu oscilacija. Naučnici su smatrali da je ova moždana aktivnost možda povezana s pamćenjem i organizovanjem stečenog znanja.

Dr Flavio Frolih, profesor psihijatrije, kaže da je postojala i druga pretpostavka o mogućnosti da su registrovane oscilacije samo nebitan, sporedni produkt nekih moždanih procesa.

Najnovijom studijom je dokazano da je u pitanju značajna veza ove aktivnosti mozga sa utvrđivanjem memorisanih podataka neophodnih za svakodnevni život. Sada kada se to zna, moguće je slabom strujom selektivno ciljati određene delove mozga radi pojačanja prirodne moždane aktivnosti.

Tok studije i rezultat

U studiji je učestvovalo 16 muških ispitanika koji su proveli prvu, takozvanu placebo noć bez stimulacije, i dve naredne noći sna uz primenu elektrostimulacije. Svake večeri pre odlaska na spavanje, oni su izvodili standardne testove pamćenja.

Dr Frolih i članovi tima konstatovali su da, nakon ciljane stimulacije, nije bilo značajnog poboljšanja rezultata na testu uparivanja reči, ali su dobijeni značajno bolji rezultati na testovima motorike.

Ovom studijom je dokazana direktna uzročno-posledična veza moždane elektrostimulacije tokom sna i procesa učvršćivanja motoričkog znanja ili memorije pokreta.