Proslavljanje Božića u januaru

Osim u Srbiji, koja ima svoje božićne običaje, u više država Božić se slavi u januaru, a običaji koji prate praznik rođenja Isusa Hrista se razlikuju.

U Gruziji Božić se slavi sedmog januara, kada se ide na Alilo, u masovnu šetnju ulicama, u posebnoj, svečanoj odeći. Ljudi čestitaju jedni drugima praznik, a najmlađima se dele slatkiši.

Božićna jelka, koji zovu čičalaki, pravi se od mekanih materijala, sa ukovrdžanim granama. Ponekad se umesto nje, voćem i slatkišima kiti lešnikova grana, ali danas je sve popularnija jelka karakteristična za Zapad. U Gruziji se Deda Mraz zove Tovlis Papa, što znači ‒ „Deda Sneg". Odeven je u čohanu narodnu nošnju, sa krznenim ogrtačem i dugom, belom bradom.

U Rusiji vlada običaj da se vernici redovno mole 39 dana pre Božića, a šestog januara uveče počinju svečane liturgije. Sledećeg dana porodica se okuplja oko trpeze, na kojoj se nalazi 12 jela pripremljenih u čast dvanaestorice apostola. 

Sočivo je obavezni deo svečanog ručka, a po njemu Rusi zovu badnjak: sočeljnik. Zanimljivo je da su vrata kuća širom otvorena, a vernici mogu da se pridruže ukućanima za trpezom.

Deda Mraz - Otac Božića u Egiptu 

U Ukrajini, praznovanje počinje kada deca, na nebu ugledaju istočnu zvezdu koja asocira na tri mudraca. Tada u domovima počinje Sveta večera, a u kuću se unosi pšenica koja povezuje ljude sa precima; Ukrajinci je zovu diduh, što znači „dedin duh". Posle molitve i domaćinove objave da je Hristos rođen ‒ počinje se sa obrokom koji čine boršč, domaći puding, knedle sa pečurkama, kupusom ili krompirom, a zatim slede božićne pesme. Praznuje se sedam dana.

Oko 15 odsto stanovnika Egipta su Hrišćani. Među njima su najbrojniji Kopti. Oni slave Božić u januaru, a u prethodnom mesecu ‒ zvanom kiahk ‒ subotnje večeri provode se uz pesmu, a nedeljna jutra na crkvenoj službi. Poste do šestog januara, a zatim se na Badnje veče okupljaju u crkvama na liturgiji.

Narednog dana slave Božić, okupljajući se u svojim domovima, a gosti donose domaćinima kahk ‒ posebne, domaće kolačiće. Deda Mraza zovu „Otac Božića". Veruje se da on ulazi kroz prozor dok deca spavaju i ostavlja im poklone, a deca njemu ostavljaju kiahk.

U Etiopskoj pravoslavnoj crkvi proslavljanje Božića zove se Gana. Dan pre proslave, vernici poste, a neki se potpuno uzdržavaju od hrane. Na sam Božić oblače belu odeću ili tradicionalnu šamu, pamučnu odoru ukrašenu prugama. Proslava Gane počinje u četiri sata ujutru, a karakteristična je igra dečaka, takođe nazvana gana, u kojoj se - poput hokeja - koriste palice i lopte. Dvanaest dana posle Božića, počinje proslava Timkat; ona traje tri dana i slavi Isusovo krštenje.

Priredila: Tatjana Cvejić