Sedenje u večitoj lepoti

''Oblici koji se i danas prave predstavljaju jasne forme- ukoliko ih bolje analizirate, shvatićete da imaju sve što i one od pre nekoliko milenijuma'', ističe za Internet portal RTS Marija Bujić, kustos Muzeja primenjene umetnosti, autor izložbe i postavke.

Od renesanse do secesije

Među vrednostima koje se čuvaju u Muzeju, jedan od najznačajnijih eksponata je iz 17. veka, u stilu Luja 13 sa tapiserijom, stolica za koju se pretpostavlja da je pripadala ćerki čuvenog Bajlonija, Milici, udatoj u bogatu porodicu Spiridonović. 

Mnogi od ovih predmeta pripadali su nekada moćim porodicama koje su ih poklanjale svojim družbenicima u starosti - bio je to način na koji su izražavale zahvalost za staranje i negu. Kasnije, neobičnim i neočekivanim putevima stolice su stizale i u Muzej.

Pretpostavlja se da je jednu od njih posedovala slikarka Ani Marinković. Reč je o izvanrednoj kopiji francuske renesanse sa tapiserijom, vrlo popularnom načinu izrade u 18. veku.

Za još jedan eksponat se zna kome je pripadao - sveštenik Zečević posle Drugog svetskog rata postaje značajna politička ličnost, ali kako je stolica u stilu čipndejl došla do njega - ostalo je nepoznato. 

Kolekcija nameštaja Muzeja primenjene umetnosti, osnovanog 1950.godine, upotpunjavana je uglavnom otkupom, najintenzivnije tokom 60-ih i 70-ih godina dvadesetog veka, da bi do sredine 80-ih bila gotovo u celosti popunjena. Osiromašena građanska klasa i nekada bogate industrijalske porodice bile su prinuđene na prodaju.

Tri stolice iz Severne Italije, datirane u 16 i 17 vek dospele su u Muzej između dva rata kao deo miraza devojke iz Istre koja se udala u Beogradu.

Za jednu od njih, fotelju poznatu pod nazivom ''Dante'', sa sigurnošću se pretpostavlja da je pripadala plemićima jer se na naslonu nalazi grb nepoznate porodice iz Severne Italije. Pozlata je sa naslona skinuta mnogo kasnije.

Stručnjaci ističu da bi svaki muzej bio ponosan na vrednu rezbarenu stolicu koja se nekada, kao deo salonske garniture, nalazila u Domu Jevrema Grujića. Stolica ''režans'' sa početka 18.veka ima fantastično očuvanu tapiseriju na sedištu i naslonu, urađenu u manufakturi goblena ''Obison''. 

Stolica na zidu

Svaka stolica je umetničko delo. Zbog toga, autorka izložbe i postavke Marija Bujić, odiže stolice sa poda na zid - postavljene su poput slika, čime im se daje status koji im i pripada- status vrednog predmeta primenjene umetnosti.

U 16, 17 i 18 veku fotelje i stolice su kao noseći element nameštaja posedovali najmoćniji - poštovana je hijerarhija koja je nalagala da samo kralj, glava porodice ili najbogatiji članovi društva sede na stolici - za sve ostale bio je namenjen tabure. 

Zanimljivo je da se u kolekciji Muzeja našla i takozvana ''kibic'' stolica iz 19.veka koja je služila da stoji uz kartaške stolove omogućavajući posmatračima da se naslone i posmatraju partiju.

Pojedine stolice postale su i ''modeli'' što je slučaj sa foteljom iz Novog Sada u stilu bidermajer, iz 1840. godine, koja se našla na dva ulja na platnu, radovima slikara Novaka Radonjića i Nikole Aleksića. Na jednoj slici je Nina Savić sa sinom a na drugoj advokat Konstantin Pović. Slike se danas čuvaju u Galeriji Matice Srpske u Novom Sadu i deo su zaostavštine Anice Savić Rebac. 

Inkiostri

Poznato je da su stolice iz vredne kolekcije MPU ručni rad ali mnogima od njih ''nedostaje'' biografija koja je najčešće ostala zagubljena u vremenu i prostoru. To nije slučaj sa jedinom ''našom'' stolicom. Pouzdano se zna da je napravljena 1907. u Kraljevini Srbiji i da je za nju nacrt dao jedan od prvih srpskih dizajnera Dragutin Inkiostri Medenjak. Rađena je za kabinet Ministra prosvete koji se u to vreme nalazio u zgradi današnje Vukove zadužbine. U jednom trenutku, Inkiostri je počeo da proučava narodnu umetnost Balkanskog poluostrva i upravo te elemente inkorporirao je u stolicu izrađenu u stilu geometrijske secesije. Dobri poznavaoci tvrde kako može da se poredi sa najznačajnijim autorima svetske umetnosti prve decenije 20.veka. 

Ka 21.veku

Među brojnim predmetima koji se čuvaju u kolekciji nameštaja za sedenje Odseka za stilski nameštaj MPU, izdvaja se stolica koju je Hans Ginter Rajnštajn dizajnirao 1908, stvorivši po mišljenju stručnjaka fotelju za sva vremena. Sa dva elementa - belom sa naznakama crne na mesinganoj konstrukciji, nagovestio je budućnost koja je čekala izradu nameštaja. Garnitura se proizvodila u Beču do 1914, a njen značaj je potvrđen i kada ju je jedan od rukovodilaca čuvene likovne kolonije u Darmštatu izabrao da bude izložena u njenom galerijskom prostoru.

Kolekcija stolica - umetničkih dela u Muzeju primenjene umetnosti, ukida granice između prošlosti i budućnosti potvrđujući da je sve već odavno stvoreno, da se istorija u krugu obnavlja i ponavlja, da je istinska lepota trajna.