Vrt dobre nade

U godini u kojoj se obeležava osam decenija od osnivanja Vrta dobre nade, vredno je još jednom podsetiti na njegovu biografiju.

Početak

Beo zoo vrt osnovao je 1936. godine industrijalac i gradonačelnik Beograda Vlada Ilić. Osmišljen kao kombinacija botaničke bašte i oaze za životinje, nalazio se najpre na prostoru od 3,5 hektara.

Originalno i svevremenski, projektovao ga je kao jedinstvenu arhitektonsku i urbanističku celinu, inženjer Aleksandar Krstić, autor niza objekata i parkova tadašnjeg Beograda. Krstić je bio i prvi direktor vrta čije je otvaranje prenosio Radio Beograd, a tog dana, za nekoliko sati, 3.000 ljudi posetilo je zbirku od 83 sisara i 306 ptica. Spisak darodavaca bio je dugačak i zanimljiv - francuska vlada poklonila je, pored ostalih, i antilopu, marabua i pantera, a cirkus Rebernik četvorogodišnju lavicu po imenu Simba, koja je ujedno bila i prva poklonjena životinja. Inženjer Krstić je darovao prvog nilskog konja, legendarnog Bucu, kraljica Marija žirafe, a list Politika prvog tigra.

U početku, vrt je godišnje posećivalo oko 400.000 ljudi. Brižljivo negovan, dočekao je 1941. godinu na 14 hektara i sa 1.200 životinja, da bi u ratnim bombardovanjima bio gotovo potpuno razoren. Posle rata ga je trebalo graditi iz početka - zabeleženo je da je 1945. u njemu živelo tek 70 životinja.

Uspon i razaranje

Uzbudljiva i na momente tragična istorija Beogradskog zoološkog vrta beleži i mnoge zanimljive podatke. Veliki broj životinja vrtu je poklonio Josip Broz Tito - iz Burme su stigli slon Mita i slonica Tisa, godinama glavne atrakcije vrta.

Libijski predsednik Gadafi poklonio je šest jednogrbih kamila, a pamti se i 1972. godina kada je par pingvina na svet doneo prinovu, što je bio jedinstven slučaj u evropskim zoološkim vrtovima. Belih lavova ima oko dve stotine na planeti, a u jednom trenutku u Evropi ih je bilo tri, od kojih se jedan nalazio u našem vrtu. Prvi beli bafalo bizon u Evropi stigao je u Beograd iz Teksasa, a beli tigar Kejn, retka i dragocena životinja, iz Indonezije.
Broj životinja koji je postojao pre početka Drugog svetskog rata prvi put je dostignut 1970. Ipak, problemi sa skučenim prostorom, nedovoljna podrška, nerazumevanje i nebriga dovešće do toga da 70-ih i 80-ih godina 20. veka vrt prođe kroz najteže dane - devastiran i sa desetinama uginulih životinja, postaje ruina ideje koju je zamislio i ostvario Vlada Ilić.

Vuk

Istoriju Beo zoo-vrta obeležili su i pojedini upravnici, pre svih Aleksandar Krstić, ali i Miodrag Savković i Milorad Medenica, upravnik sa najdužim stažom od 30 godina, da bi 1986. na čelo vrta došao Vuk Bojović.

Tada počinje drugi život ove oaze i preporod obeležen gradnjom, velikim rekonstrukcijama, brigom i negom. Osnovni postulat postaje - njeno veličanstvo životinja. Nove kuće za život životinja koje su se ubrzano umnožavale projektovane su po najvišim svetskim standardima. Od 1992. u vrt je ugrađeno preko 2 miliona kubika kamena. U brižljivo osmišljenom prirodnom ambijentu sa retkim biljnim vrstama, među kojima su i Pančićeve omorike, egzotične sekvoje, paulovnija i ginko, odvijao se bogat život.

Sudbine

Na svet su dolazile mnogobrojne životinje, među njima i mladunci belog lava, što je uvek retka pojava u zatočeništvu. Jedan od najspektakularnijih događaja 1991. godine bilo je rođenje šimpanze Zorice carskim rezom, što su zabeležili i svetski mediji.

Hronologija vrta čuva podatke o neobičnim životinjskim sudbinama: Dina, ženka nemačkog ovčara, usvojila je četiri dana staro mladunče pume, pripitomljeni mali vuk Dorijan radije jede čokoladu nego meso, hrabra keruša Gabi skače na ženku jaguara u bekstvu, spasavajući noćnog čuvara. Pamti se i život pitome lisice Liki koju je reditelj Petar Lalović našao u blizini Beograda. I nezaobilazno dvostruko bekstvo na slobodu legendarnog šimpanze Samija, medijske zvezde iz 1988, koji je lutao beogradskim Dorćolom. Tu su i nilski konj Nidža koji je ceo život, 39 godina, proveo u vrtu i tu uginuo u dubokoj starosti, jelen Marinko, medvedić Knindža, medvedica Goca, slepi vuk Homer i orlić Blagoje.Divlje životinje u atmosferi blagodati i ljubavi dobijale su imena i svojstva svojih pitomih rođaka.

Nauka i umetnost

Život vrta obogatili su dobrovoljnim radom volonteri, entuzijaste koje je ovde dovodila vezanost za prirodu i životinje - bilo ih je više od 2.500 od 1986. godine.
Beo zoo-vrt postaje nastavno-naučna baza i mesto za uživanje. Studenti Likovne akademije napravili su preko 650 mozaika životinja, ugrađivanih zatim u zidove vrta kojima je opasan. Desetine metara satkano je od hiljada kamenčića dimenzija 5 puta 5 milimetara.
Ali to nisu jedina umetnička dela u Beo zoo-vrtu. Skulptura Simeona Roksandića Herakle ubija nemejskog lava iz 1931, od osnivanja se nalazi u ovoj oazi, Matija Paunovski poklonila je fontanu koju je projektovao Igor Marić, a vajar Ostoja Balkanski napravio je skulpturu legendarnog šimpanze Samija. Hrabra keruša Gabi dobila je spomenik u bronzi autora Nikole Vukosavljevića, a skulpturu pume uradio je vajar Boban Ilić. Mala fontana Golub, napravljena pre Drugog svetskog rata, spomenik je kulture pod zaštitom, a i osnivač vrta, Vlada Ilić, ima spomenik čiji je autor vajar Milanko Mandić.

Ulice, trgovi, avenije i skverovi u vrtu nose imena ljudi koji su godinama podržavali njegov razvoj.

Danas se Beo zoo-vrt prostire na površini od 7 hektara i čuva preko 2000 primeraka 270 životinjskih vrsta, od kojih je više od 20 obuhvaćeno prvim stepenom zaštite. Ovde se nalaze brojne retke vrste među kojima su i gofinov kakadu, stepski soko, beloglavi sup, nilski konj, bengalski tigar, puma, crni leopard, šumski ris, zmijski car, evropski mrki medved.
Vrt dobre nade postao je beogradsko blago koje omogućava bekstvo iz grada u centar grada.