Dodir dovoljan za norovirus

Početkom decembra deca iz tri vrtića i školarci sa opštine Čukarica imali su izražene stomačne tegobe, a epidemiolozi ističu da je simptome izazvao norovirus.

 Virus se izlučuje putem stolice i nekoliko dana nakon prestanka simptoma, pa ga često nazivaju „fekalnim virusom", ali i „ferari virusom", jer se vrlo brzo širi i prenosi. Otkriva se PCR metodom prilikom ispitivanja stolice.

Branko Velebit, rukovodilac Odeljenja za mikrobiološka i molekularno-biološka ispitivanja u Institutu za higijenu i tehnologiju mesa (INMES), upozorava: „Nakon trećeg dana kada prestanu vidljivi simptomi, sledećih 48 sati građanin može da širi virus u svoju sredinu."

Naša zemlja je od Svetske organizacije dobila čak 22 upozorenja za nebezbednu hranu od 2006. godine, međutim, epidemiolozi kažu da deca ovog puta nisu mogla da se zaraze putem hrane, jer se u obdaništima sve termički obrađuje. Virus se prenosi dodirom, tako da je dovoljno da dete pipne istu površinu (kvaku, telefon, olovku, tastaturu) koju je dotakla i zaražena osoba. Neadekvatno pripremljeni plodovi mora (školjke, dagnje) takođe mogu biti izvor zaraze.

 Norovirus najčešće izaziva mučninu, povraćanje, vodenaste stolice i bolove u stomaku. Usled dehidriranosti često se javljaju slabost i bolovi u mišićima, pa je važno nadoknađivati tečnost (lekari preporučuju rastvore za rehidrataciju). Vrlo je važno napomenuti da nakon infekcije ostaje samo privremeni imunitet, koji traje do dve godine, pa se dešava da pacijenti više puta u životu imaju tegobe zbog istog virusa.

Istorija „zimske bolesti"

Pedijatar dr J. Zahorski prvi je pisao o norovirusu 1929. godine, označivši ga kao „zimsko povraćanje". Primetio je da su pacijenti od januara do maja često dolazili zbog povraćanja i učestale vodenaste stolice, i još je tada zaključio da je briga o higijeni posebno važna u prevenciji virusa.

Današnji naziv virusa potiče od prvobitnog „norvok" ‒ prema američkom gradu (Norvok, Ohajo) u kojem je prvi put zabeležena epidemija 1968. godine. Virus je, međutim, identifikovan tek 1972. godine, kada su virusne čestice uočene elektronskim mikroskopom.

 Preventivne mere

Za infekciju ne postoji poseban tretman, simptomi prestaju nakon dva-tri dana, ali se zaraza može sprečiti, pre svega adekvatnom higijenom. Pored temeljnog pranja ruku (u trajanju od 15-20 sekundi) posle upotrebe toaleta i pre jela, treba posebno obratiti pažnju na samo pripremanje namirnica, jer virus ubija temperatura iznad 95 stepeni, a u zamrznutom stanju može da se održi i nekoliko meseci. Britanski stručnjaci preporučuju upotrebu predmeta od bakra u javnim ustanovama, posebno u bolnicama, obdaništima, školama. Eterična ulja origana i cimeta takođe deluju protiv norovirusa.