Rodna ravnopravnost i zdravlje žene, 1. deo

Čovek je svakodnevno izložen stresu, boreći se za egzistenciju, boreći se protiv siromaštva, boreći se protiv zagađenosti okoline, nelojalne konkurencije, nezaposlenosti, brinući za druge članove porodice; sve su to veoma teški uslovi u kojima se danas živi. U takvim uslovima zdravlje postaje ugroženo.

U ovom odeljku posvetićemo se ženskom zdravlju.
Među uzrocima umiranja žena na prvom mestu je karcinom dojke, potom bolesti krvnih sudova, pa maligne bolesti drugih organa. Slede zatim bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, bolesti sistema za disanje, organa za varenje, kao i posledice delovanja spoljnih faktora. Među bolesnicima od HIV/AIDS sindroma približno je trećina žena.

Zdravstveno stanje žena je dodatno ugroženo i trudnoćom, porođajem, materinstvom s jedne, i ekonomskom zavisnošću i neodgovarajućim merama bezbednosti i zdravlja na radu, u saobraćaju i kod kuće, sa druge strane.

Žene ne poklanjaju dovoljnu pažnju prevenciji. Na primer, svega 6,3% žena godišnje poseti ginekologa, učestalost abortusa je i dalje visoka, a kontraceptivna sredstva se nedovoljno koriste.

Bar dva osnovna uzroka umiranja i razbolevanja žena (kardiovaskularne i maligne bolesti) mogu se sprečiti merama primarne prevencije (promocija zdravlja, razvijanje zdravih stilova života, bavljenje sportom i dr.) i merama sekundarne prevencije (rano otkrivanje bolesti, naročito bolesti reproduktivnih organa i dr.) Zato u programima zdravstvene zaštite žena prioritet treba dati merama promocije zdravlja i prevencije bolesti.

Naročiti problem predstavlja očuvanje zdravlja žena iz višestruko diskriminisanih grupa (žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela, raseljena lica, žene u menopauzi, one koje su HIV pozitivne).

Žene iz ove grupe često nemaju osnovno zdravstveno osiguranje. Stoga glavni principi treba da budu postizanje pravednosti, odnosno društveni model koji će uključiti mere i aktivnosti za smanjenje nejednakosti u zdravlju; poštovanje različitosti, budući da se potrebe svake žene razlikuju zavisno od faktora kao što je socijalno-ekonomski i kulturni milje, religija, životno doba, fizičke i mentalne sposobnosti, seksualni identitet.

Odgovarajuće službe morale bi da pružaju ženama neophodne informacije i da budu dostupne svim ženama, kako bi one ostvarile prava u pogledu usluga, u sredini koja bi trebalo da prepozna njihove potrebe i obezbedi privatnost, poverljivost informacija i saglasnost za sve intervencije koje se odnose na njihovo zdravlje. Holistički pristup je takođe bitan i podrazumeva sveukupnost fizičkih, psihičkih i socijalno-ekonomskih aspekata zdravlja tokom celog života i integrisan pristup svih relevantnih društvenih faktora u planiranju i primeni mera i aktivnosti namenjenih očuvanju i unapređivanju zdravlja žena.