Trst sistem

Početkom 18. veka pod Habzburzima postaje slobodna luka ‒ porto franko. Mnogi su tada stigli u Trst privučeni slobodom veroispovesti i veoma povoljnim uslovima poslovanja, stvorenim propisima Carice Marije Terezije. Bilo je tu Grka, Jevreja, Slovena, Jermena i pripadnika drugih naroda.

Trst je zadržao kosmopolitski duh i postao univerzitetski grad i grad nauke.
Mnogi ne znaju da se u njemu od šezdesetih godina 20. veka snažno razvijaju fizičke i hemijske nauke, a u poslednjih nekoliko decenija sprovode naučna i tehnološka istraživanja. Na dva kraja njegove periferije stvoreni su pravi mali naučni centri, takoreći posebni gradovi u kojima radi oko tri hiljade naučnika iz čitavog sveta, među njima i nobelovci, doktorandi, studenti.

„Trst sistem" je priznat širom sveta, model u kojem Univerzitet, naučni centri i instituti sarađuju na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.

Priča o nauci u Trstu počinje sa osnivanjem Centra za teorijsku fiziku. Naravno, Univerzitet je postojao i ranije, ali istraživački instituti zaživeli su upravo sa stvaranjem Instituta za teorijsku fiziku „Abdus Salam". Taj centar su podržale i Ujedinjene nacije ‒ cilj je bio da se pruži naučna podrška istraživačima iz zemalja u kojima nedostaju resursi i uslovi za stvaranje istraživačkih grupa.

Institut je stvoren tokom šezdesetih godina prošlog veka, jer je Abdus Salam, naučnik i nobelovac iz Pakistana po kome se zove Institut, imao tada priliku da dođe u Trst i učestvuje na jednoj konferenciji. Tokom te konferencije upoznao je naučnika sa Univerziteta u Trstu Paola Budinića, koji je imao ideju da se stvori srednjoevropski institut u Trstu.

Spajanjem ta dva projekta došlo je do stvaranja Međunarodnog centra za teorijsku fiziku, prvog sedišta na teritoriji iz kojeg su se kasnije izrodili ostali instituti važni u regiji Friuli Venecija Đulija. Međunarodni centar (ITCP) smešten je danas u blizini parka Miramara.

U Trstu ima veoma mnogo naučnika, što ga svrstava u gradove sa najvećim brojem naučnika po glavi stanovnika. 

Godine 1979. Nobelovu nagradu dobili su Abdus Salam, Stiven Vajnberg, Šeldon Glašou za doprinose teoriji elektomagnetne interakcije između elementarnih čestica.

U Centru postoji memorijalna soba u znak sećanja na osnivača, nobelovca i prvog direktora, Abdus Salama.

Od osnivanja do danas oko 80.000 posetilaca iz 170 zemalja došlo je u ITCP i učestvovalo u školama Centra, radionicama, na konferencijama i seminarima, u Laboratoriji za multidisciplinarna istaživanja. Mnogi su imali priliku da se nađu u neposrednoj blizini nobelovaca koji su dolazili u Centar i držali predavanja.

Među značajnim imenima našli su se Pol Dirak, Karlo Rubija, Rita Levi Montalčini, Mohamed el Baradej i drugi.

Između Međunarodnog centra za teorijsku fiziku „Abdus Salam" i Instituta za fiziku u Beogradu postoje čvrste veze i dugogodišnja saradnja. 

Broj prestižnih istraživačkih objekata koji su postavljeni u Trstu i oko njega gotovo je zapanjujući. Osim Univerziteta sa 12 fakulteta i Međunarodnog centra za teorijsku fiziku „Abdus Salam", među najpoznatije ubrajaju se: Nacionalni institut za astrofiziku, Međunarodna škola za napredne studije (SISSA), Nacionalni institut za okeanografiju i eksperimentalnu geofiziku, Nacionalni institut za nuklearnu fiziku, Laboratorija za biologiju mora, zatim Međunarodni centar za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (ISGB), Elettra Sincrotrone Laboratorija u Bazovici i Međunarodni centar za nauku i visoke tehnologije u okviru Tehnološkog naučnog parka.