Lav Vigotski i obrazovanje učenika ometenih u razvoju

Ruski lingvista i psiholog Vigotski smatra se jednim od utemeljivača savremenih pristupa u obrazovanju i vaspitanju dece sa smetnjama i teškoćama u razvoju. Vigotski je isticao da je neophodna revizija nastavnih planova i metoda rada u „pomoćnim školama''.

Suština u radu „specijalnih" ili „pomoćnih" škola, prema mišljenju Vigotskog, zasnivala se na smanjivanju gradiva, sa produženim vremenom za realizaciju.

Isključivo matematički pristup hendikepiranosti  strategija je koju Vigotski smatra prevaziđenom.

Vigotski se oslanja na Šternov razvojni plan (kojim se prikazuju karakteristike deteta u različitim fazama razvoja). Tako shvaćen razvoj deteta sa smetnjama u razvoju ukazuje na to da slepo dete nije tipično dete sa nedostatkom čula vida, odnosno gluvo dete nije tipično dete sa nedostatkom čula sluha i govora, već dete sa smetnjom u razvoju.

Svaka smetnja u razvoju stvara stimuluse za izgradnju kompenzacije i natkompenzacije, što predstavlja osnovnu tezu savremenog pristupa u stimulaciji razvoja.

Vigotski smatra da je period ranog razvoja najbogatiji, najbolji. Ono što se u samom početku života razvija predstavlja osnovu za sve ono što sledi, tokom prve dve godine života stiču se najznačajnije veštine i znanja, kao što su govor i uspravan hod. 

Vigotski je zastupao stanovište da je učenicima sa defektom potrebna škola sa programom i posebnim metodama, kao i stručnim pedagoškim kadrom.

Kritike upućene „specijalnim školama'' upozoravale su na činjenicu da se te ustanove tradicionalno kreću linijom manjeg otpora u smislu prilagođavanja hendikepu, i da nude učeniku samo konkretne i očigledne utiske. Vigotski je na samom početku treće decenije dvadesetog veka postavio osnove obrazovanja uz podršku za učenike sa smetnjama u razvoju a te ideje su i danas progresivne i nedovoljno ostvarene.