Rečnik SANU: juče, danas, sutra

U Univerzitetskoj galeriji u Kragujevcu, od 12 časova, održava se predavanje posvećeno štampanom izdanju Rečnika SANU i pripremi njegove digitalne verzije. Naziv predavanja „Rečnik SANU: juče, danas, sutra“ upućuje na bogatu istoriju Rečnika, koji obuhvata građu književnog i govornog jezika sa čitavog prostora štokavskog narečja. Dosad je izašlo 19 tomova, ali kada rad na građi bude dovršen ‒ Rečnik će imati oko 30 tomova i sadržaće oko pola miliona odrednica.

Danas, u 12 časova, u kragujevačkoj Univerzitetskoj galeriji, Katedra za srpski jezik Filološko-umetničkog fakulteta organizuje predavanje o istorijatu izrade Rečnika SANU, odlikama i mogućnostima njegove upotrebe, a posebna pažnja biće posvećena procesu digitalizacije građe i digitalnoj verziji Rečnika.

Priča o nastanku Rečnika seže do 1887. godine, kada je Stojan Novaković izneo ideju o izradi rečnika tezaurusnog tipa u svojoj poslanici Srpskoj kraljevskoj akademiji ‒ Srpska kraljevska akademija i negovanje jezika srpskog.

Prvi tom objavljen je 1959. godine, a do sada je izašlo devetnaest. Dvadeseti tom je u pripremi, a kada se završi izrada 30. toma, imaćemo jedinstveno izdanje sa oko petsto hiljada reči koje se koriste u srpskom jeziku.

Na predavanju će se govoriti o prikupljanju građe, izboru i obradi leksike, s obzirom na činjenicu da je u Rečnik uključena građa književnog i narodnog jezika sa celovitog prostora štokavskog narečja. Pored umetničke i narodne književnosti, Rečnik obuhvata i dela etnografije, istorije, religije, pedagogije, geografije, medicine, privrede, uključuje građu iz 32 časopisa i 350 različitih pisaca.

U susret digitalnoj verziji Rečnika

Važan deo predavanja posvećen je digitalnoj verziji Rečnika koja će omogućiti brže pretraživanje i pretraživost po većem broju parametara (prema piscima, godinama, tematskim oblastima, regionalnoj raslojenosti itd.). Digitalizacija građe omogućiće i njeno osavremenjivanje novim izvorima. Takođe, olakšaće izradu različitih tipova rečnika: školskih, gramatičkih, terminoloških.

Stručnost naših leksikografa, bogatstvo reči, razvijene metode rada ‒ gotovo svi uslovi postoje za završetak projekta koji objedinjuje leksičko blago srpskog jezika u rasponu od dva veka. Za završetak digitalnog izdanja neophodna su još samo skromna sredstva, a predavanja kao što je ovo u Kragujevcu ‒ tu su da podsete na to da takve vrednosti ne smeju da čekaju, jer ulaganjem u njih ‒ ulažemo i u sopstveno bogatstvo.

Priredila: Danka Belošević

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.