Žene i nasilje, 3. deo

Dok 78% Evropljana prepoznaje da je nasilje u porodici zajednički problem, a 84% je stanovišta da je prodično nasilje neprihvatljivo i da bi trebalo da se uvek kažnjava u skladu sa zakonom. Kad su slična istraživanja vršena 1999. godine, samo 63% ispitanika (i ispitanica) članica EU mislilo je da je porodično nasilje neprihvatljivo i da bi ga trebalo kažnjavati.

U Malmeu, gradu na jugu Švedske, gde je najviše imigranata i najveća stopa kriminala, uključujući i nasilje, u kojima su žrtve žene, ustanovljen je sistem sveobuhvatne zaštite od seksualno i porodično zasnovanog nasilja.

Žrtva koja je pretrpela nasilje, ili pritisak koji bi mogao da se pretvori u ma koji vid nasilja, dolazi u Centar i prijavljuje ga. U Centru se nalazi i zdravstvena služba (uključujući ginekologa), automatski, ako je potrebno, piše se tužba sudu, tu je takođe i savetovalište i privremeno prihvatilište za žrtve i decu. Žene dobijaju psihološku podršku, nalazi im se stan u kome zaštićeno žive (od tada su pod šifrom). Takođe su elektronski povezane sa policijom preko uređaja koji dobijaju, tako da samo daju signal ako su u opasnosti.

Mađutim, zaštita obuhvata i muškarce, što znači da ih iz Centra pozivaju na razgovor. U slučajevima lakšeg nasilja, nasilnici mogu da biraju da budu kažnjeni zatvorom, ili da prođu psihološke radionice koje im omogućavaju da uvide sopstvene probleme i suoče se sa njima, a u slučaju alkoholizma, ili drugih zavisnosti bolesti - upućuju se na lečenje.

Opšti utisak je da su svi napori usmereni na dobro prodice, na sprečavanje ponavljanja nasilja. Nije cilj da se nasilnik kazni, već da trajno koriguje sopstvene stavove i da rešava psihološke probleme. Žrtva je maksimalno zaštićena, fizički i psihološki, dobija novčanu pomoć tokom prva dva meseca, a zatim joj se nalazi posao, kako bi se izbeglo vraćanje u istu situaciju. Na taj način se smanjuju i troškovi društva koji su neminovni kada se nasilje desi.

Prijavom Centru, sve institucije su obaveštene o slučaju, tako da je evidencija objedinjena: informaciju dobija policija, pravosuđe.

U Srbiji je rađeno na programu „Borba protiv seksualno i rodno zasnovanog nasilja" koji ima za cilj da objedini i poveže relevantne institucije u zemlji koje se nalaze u lancu nasilja (pravosudne organe, zdravstvene institucije, policiju, centar za socijalni rad) potpisivanjem protokola o saradnji u slučajevima nasilja, posebnim obukama za rad sa žrtvama u tim institucijama, kao i povećavanjem svesti u prepoznavanju nasilja.