Uticaj herbicida na vinovu lozu

Međutim, hemija kojom se loza zasipa natapa i tlo. Hemičari i biolozi su sve vreme ignorisali hranljivost tla kao najvažniju odliku zemljišta, jer su bili opsednuti površinskim bolestima.

U Laboratoriji za mikrobiološku analizu tla u Burgonji, u Francuskoj, bračni par Burginjon je pionir u sveobuhvatnom pristupu proizvodnji vina. Biologija tla koju primenjuju ne uči se ni u jednoj instituciji. Za to nema formiranih protokola koje bi oni mogli da slede. Nema ničega. Iz godine u godinu, kopajući rupe, sami su ustanovili određene postupke, analizirali i postavljali dijagnoze tla i njegovog odnosa s biljkama.

U rupama prečnika od jednog metra, Klod i Lidija proučavaju uticaj značajnih činilaca na tlo: količinu gvožđa, kvalitet organske materije, prisustvo kamenca, boju, miris... Klod Burginjon, inženjer agronomije, član Američkog društva za mikrobilogiju, kaže: „Uzmimo da naš klijent, vinar, hoće da proizvodi kvalitetno vino. Mi određujemo koju količinu komposta treba da koristi, kako da pripremi tlo... Izvršićemo detaljne fizičke, hemijske i biološke analize. Proverićemo da li je biološka aktivnost tla odgovarajuća. U zavisnosti od rezultata, da bi proizvodio kvalitetno vino, vinara ćemo savetovati koju podlogu da koristi za kalemljenje, kolika treba da bude gustina sadnje i slično. Mi smo poput lekara. Radimo na terenu, a potom putem laboratorijske analize upotpunjujemo hipotezu koju smo postavili na terenu."

Lidija Burginjon, njegova žena, dodaje: „Zemlja je poput materice u kojoj buja život. Ipak, taj život je krhak ‒ naročito život faune koju proučavaju u laboratoriji: ona prva strada od pesticida i stalnog prolaska teških poljoprivrednih mašina. Insekt kolembol, na primer, jede meke delove lista i veoma je osetljiv na hemijske proizvode. Ako ga pogledate izbliza, primetićete da ima veoma mekano telo. Samim tim, hemija brzo dopre do njih i ubija ih. Na oštećenom i bolesnom tlu ima veoma malo kolembola. Zatim, crvi. Oni su sledeći u lancu ishrane, oni jedu izmet kolembola. U zemlji se nalaze i predatori. Na primer, stonoga ima ulogu čistača. Svako ima svoje mesto i ulogu u zemljištu. Biodiverzitet postoji, a mi ga ubijamo, iako poznajemo samo 10% tla. Mnoge od vrsta ne možemo više da identifikujemo jer su već izumrle."
Učiniti sve što se može da se očuva živo tlo ‒ to nije hir biologa. Kako će vinova loza puštati korenje, to zavisi od zdravlja tla. Što je bolje, zemljište je rastresitije, što lozi omogućava da korenje pusti duboko u zemlju.

Tlo nije samo izvor vode i hranljivih materija... Biljka proizvodi kiseline koje „napadaju" kamenje i tako rastvara određene elemente. Zatim, šalje šećere i proteine bakterijama koje žive oko korenja i hrane je, a one rastvaraju elemente koje biljka inače ne bi bila u stanju da apsorbuje. Dakle, između mikroba u zemljištu i korenja postoji određena simbioza. Taj spoj napada kamenje i jede ga.

Zanimljivo je da su nekadašnji seljaci iz iskustva naučili da uništavaju površinsko korenje vinove loze kako bi se ona hranila samo iz dubina tla. A to nisu radili iz mazohizma, niti da bi sebi naudili, već zato što su primetili da taj postupak daje kvalitetno vino. Vidite li ružičastu boju? Ona znači da je vaše zemljište zdravo.

Argument vinara je da su aromatični molekuli ‒ molekuli ugljenika, a ugljenik nastaje kao proizvod fotosinteze. Dakle, oni kvalitet zemljišta ne dovode u vezu sa konačnim proizvodom. Međutim, da bi se aromatični molekuli spojili, neophodni su enzimi. A enzimi su proteini vezani s metalima, a svi metali potiču iz kamenja.

Asortiman vinskih aroma je, dakle, usko povezan s prisutnim kamenjem u zemljištu vinograda. Duboko korenje vinove loze ume da prepozna metale koje sadrži kamenje i da ih iskoristi za sintezu aroma. Ukus zemljišta igra ulogu i u uskoj je vezi sa kamenjem koje „ispituje" vinova loza.

Da bi se proizvodila dobra vina, treba ispraviti greške iz prošlosti. Vinovu lozu treba izlečiti od zavisnosti od hemijskih proizvoda i omogućiti joj duboko ukorenjivanje u tlo. Ali to nije sve. Danas i velika zemljišta moraju, s jedne strane, da se bore sa ljudskom neumerenošću, a sa druge sa klimatskim promenama.