Jukio Mišima ‒ velika smrt samuraja

Vreme patriotizma

U proleće i početkom leta 1960. godine, u Japanu su uzavrele nacionalne strasti. Japansku vladu je očekivalo obnavljanje američko-japanskog sporazuma o odbrani koji je poprilično ograničavao japansku državnu samostalnost. Ulicama Japana se demonstriralo, bilo je sukoba sa policijom, povređenih, ranjenih, ubijenih... ali sporazum je ipak potpisan. Posmatrajući sve te događaje, a inspirisan pobunom grupe oficira i vojnika 1936. godine, Jukio Mišima je napisao pripovetku „Patriotizam". Ta priča, za koju mnogi književni kritičari govore da je najbolje Mišimino delo, predstavlja početak svih kasnijih dešavanja. Jukio Mišima počinje da živi priču iz „Patriotizma".

Mišima je i ranije u svojim delima često bio kritički nastrojen prema smeru u kojem se kretalo japansko društvo nakon Drugog svetskog rata. Smatrao je da odustajanjem od tradicije, modernizacijom po svaku cenu ‒ zemlja „gubi dušu".
Smatrao je da Japan mora de se okrene čistim tradicionalnim vrednostima oličenim u samurajskoj časti. Isticao je: „Ne sviđa mi se kako se naša kultura predstavlja samo kroz cvetne aranžmane, kao mirna kultura puna ljubavi. Ja verujem da mi još uvek imamo čvrstog ratnika u karakteru."

U priči „Patriotizam" glavni junak, rastrzan između dužnosti prema caru i ljubavi prema prijatelju, izvršava harakiri. Mišima je posvetio veliku pažnju opisu tog samurajskog ritualnog čina. Na osnovu te priče snimljen je i film koji je Mišima sam režirao i u kojem je i igrao glavnu ulogu. Za Mišimu, taj film je bio samo pretpremijera završnog čina za koji se spremao.

Vreme ratnika

Zbog želje da vrati zemlju na pravi i jedini ispravni put, put samuraja, Mišima u 42. godini odlazi u vojsku. Zanimljivo je da je za vreme Drugog svetskog rata Mišima izbegao vojsku zbog prehlade. Lekar koji ga je pregledao napisao je da Mišima ima tuberkulozu, iako to nije bilo tačno.
Nakon vojne obuke, Mišima o svom trošku osniva vojsku koja je brojala oko stotinu ljudi ‒ zvala se „Društvo štita" i bila je najmanja vojska na svetu. Potpisom krvlju zakleli su se da su spremni da svoj život daju za cara. Među članovima te družine bio je i dvadesetjednogodišnji Morita, Mišimin ljubavnik i mladić kome je namenio posebnu ulogu.
Dan koji je izabrao da Japanu i caru vrati čast bio je 25. novembar 1970. Sa izgovorom da generalu Masudi, komandantu japanskih odbrambenih snaga donosi vredan poklon, Mišima zajedno sa svojim pristalicama vezuje generala i traži da se vojska okupi u dvorištu. Sa balkona generalove kancelarije, Mišima se u uniformi Štita obratio vojsci, tražeći od njih da izvrše državni udar. Međutim, vojska je izviždala Mišimu. Pokušavajući da nadglasa zvižduke i helikoptere koji su kružili iznad zgrade, Mišima je tri pita uzviknuo „živeo car", a zatim ušao unutra da izvrši harakiri.

Vreme smrti

„Shvatio sam da je put samuraja smrt."

„Hteo sam da oživim samurajski duh, tradicionalni duh časti, jake odgovornosti i smisao časne smrti."

U jednom intervjuu, Mišima je citirao Rilkea koji je napisao da moderan čovek ne može da umre romantično. Nema drame u smrti zbog bolesti ili saobraćajne nesreće.
„Mi živimo u vremenu u kojem herojska smrt ne postoji... Plašio bih se smrti da se razbolim od raka, jer želim da umrem za nešto časno, za cilj... ali je pogrešna era za to."
„Harakiri je ponosan način smrti, drugačiji od zapadnog koncepta... zapadni koncept je uvek poraz, ali harakiri te čini pobednikom."

Razočaran odgovorom vojske, Mišima je klekao i započeo harakiri. Iza njega je stajao kadet Morita, koga je Mišima odredio da mu, po ritualu harakirija, odseče glavu. Međutim, Morita nije uspeo to da učini, pa je u pomoć pritekao drugi kadet koji mu je oteo mač i zadao Mišimi konačni udarac, a zatim to isto učinio i Moriti.

Sve Mišimine maske

Šta stoji iza ovako dramatičnog i tragičnog kraja jednog od najslavnijih japanskih pisaca?
Mnogi su pokušavali da pronađu pravi razlog za njegov postupak. Govorilo se da je u pitanju patriotizam, stvaralačka kriza, mazohizam, ludilo... razočaranje što ni nakon tri nominacije nije dobio Nobelovu nagradu...
Njegov američki biograf Džon Nejten govori o tome da je Mišima celog svog života želeo da umre i da je svesno odabrao „patriotizam" kao sredstvo za postizanje bolne „herojske smrti".
Istina o Mišiminoj smrti i dalje intrigira javnost. Maske koje je nosio još uvek nisu protumačene.

Priredila: Blaženka Bijelić