„Skjaparelijevo“ sletanje na Mars: uspeh u neuspehu

Lender je dobio ime po italijanskom astronomu iz devetnaestog veka Đovaniju Skjapareliju koji je, premda zaslužan za mnoga otkrića, poput onog da su meteorske kiše izazvane krhotinama kometa, najviše upamćen po pažljivim posmatranjima Marsa. Uz ironiju koja nipošto nije retka u istoriji nauke, danas je Skjapareli ubedljivo najslavniji po ‒ grešci u prevodu.

Reč je o poznatom nesporazumu sa američkim astronomom Persivalom Louelom do kojeg je došlo kada je u Skjaparelijevim izveštajima italijanska reč canali, koja označava prirodne formacije poput vododerina, prevedena na engleski rečju canals, koja upućuje na veštačke tvorevine poput kanala za saobraćaj ili navodnjavanje. Ta jednostavna zabuna umnogome je doprinela bujnim fantazijama o životu i civilizaciji na Marsu. Fantazije su potrajale sve do „hladnog tuša" koji su doneli snimci američke sonde Mariner 4, načinjeni 1965. godine, pokazavši ljudima prvi put Marsov beživotni, pustinjski pejzaž. Potonja istorija istraživanja Marsa donela je, međutim, i saznanja da na ovoj uzbudljivoj planeti ipak ima vode i da je ona u dalekoj prošlosti možda bila sasvim gostoljubiva za život nalik zemaljskom. Stoga nipošto nije neprikladno to što je mali lender, poslat da utre put velikom samohodnom vozilu ExoMars koje bi uskoro trebalo da krstari Marsom u potrazi za naznakama o životu, poneo upravo Skjaparelijevo ime.

Iako je još uvek rano za donošenje konačnih zaključaka o tome šta je pošlo naopako pri „Skjaparelijevom" sletanju, naučnici misije su već obznanili da je glavni razlog neželjenog ishoda neplanirano isključenje retroraketa namenjenih da uspore spuštanje lendera, usled kvara nekog senzora ili glavnog računara. Prethodno su najosetljiviji koraci sletne procedure ‒ odvajanje lendera od orbitera, usmeravanje na sletnu putanju i otvaranje velikog padobrana ‒ protekli u najboljem redu. Bez obzira na gorčinu razočaranja zbog toga što im je trenutak velikog slavlja koje po pravilu prati svaki signal uspešnog sletanja na druge planete ovog puta ostao uskraćen, stručnjaci su smesta naglasili da je misija ipak daleko od fijaska ‒ i to ne samo zato što njena druga komponenta, orbiter koji će ispitivati Marsovu atmosferu, nastavlja da funkcioniše optimalno. „Skjapareli" je, naime, od početka zamišljen kao eksperiment namenjen prikupljanju podataka koji će biti dragoceni u planiranju budućih sletanja. Iako nije ostao čitav, mali lender je taj zadatak uglavnom obavio, budući da je kontakt sa kontrolom misije potrajao sve do poslednjih trenutaka, čime je obezbeđeno odašiljanje mnoštva korisnih informacija.

Ogromnu vrednost takvih informacija lakše je sagledati kada se podsetimo činjenice da se više od polovine svih dosadašnjih pokušaja sletanja na Mars završilo havarijom, kao i da je praktično sve dosadašnje uspehe ostvarila Američka kosmička agencija. Evropa će, dakle, morati još malo da pričeka na prvo meko prizemljenje na Crvenu planetu, kao i Rusija, još jedan od partnera u poduhvatu ExoMars, u kojem učestvuju naučnice i naučnici iz velikog broja zemalja. Konačan sud o vrednosti iskustva koje je doneo „Skjapareli" izreći će, kako se čini, zvaničnici zemalja članica Evropske kosmičke agencije u decembru ove godine, kada će doneti odluku o dodeljivanju neophodnih dodatnih sredstava budžetu misije ExoMars, čije se lansiranje trenutno planira za 2020. godinu. Premda svesni da bi sudbina „Skjaparelija" mogla da utiče negativno na ovu odluku, naučnici svih profila uključeni u veliki poduhvat istraživanja Marsa, čuvajući entuzijazam, podvlače da kosmička istraživanja, uprkos svim teškoćama i troškovima, obogaćujući riznicu naučnih saznanja čovečanstva i približavajući nam zagonetne svetove ‒ nesporno donose dugoročnu dobrobit čitavom ljudskom društvu.