Dakle, ovo je jači pol ‒ žene i žensko pitanje u psihoanalizi

„Dakle, ovo je jači pol", reči su kojima je, kako se priča, prva žena psihoanalitičar Ema Ekštajn jednom prilikom pozdravila oca psihoanalize. Obeležavajući 160 godina od rođenja Sigmunda Frojda, Psihoanalitičko društvo Srbije organizuje konferenciju posvećenu ženama i ženskom pitanju u psihoanalizi.

Konferencija će biti priređena 10. decembra u Kolarčevoj zadužbini, u 10 časova. (Ulaz je besplatan. Prevod je obezbeđen.)

Zavodljiva pitanja o ženstvu i ženskoj seksualnosti o kojima se mnogo puta diskutovalo ‒ biće ponovo postavljena. Da li psihoanalitički diskurs prepoznaje samo jedan pol ‒ muški, a sve ono što je karakteristično za ženu vidi kao devijaciju i nedostatak? Da li je „anatomija sudbina", šta to zapravo znači, i kako bismo mogli otkriti „šta žena želi"? Da li su suprotna i dualna shvatanja u često vođenim polemikama o ženstvu, upravo ono što ga konstituiše?

Učesnici konferencije „Dakle, ovo je jači pol" navode da će pokušati još jednom, „ne da opišu šta žena jeste... već da pokrenu upitanost kako ona nastaje".

Značaj pionirki psihoanalize

Na konferenciji će biti predstavljene vinjete iz života i dela pionirki psihoanalize ‒  Helen Dojč, Eme Ekštajn, Sabine Špilrajn, Lu Salome, Mari Bonapart, Ane Frojd i Rut Brunsvik.

Pored toga što će moći da osete atmosferu Beča sa kraja 19. i početka 20. veka, posetioci će imati priliku i da prate dalje tragove razmišljanja pomenutih ličnosti o narcizmu, ženskom telu, mehanizmima odbrane, destruktivnosti i želji; biće reči i o njihovom angažmanu u ženskom pokretu, seksualnom vaspitanju i u suočavanju sa tabuima tog vremena.

Kao pacijenti, te žene su Frojdu pružile temelj za otkrivanje nesvesnog. Sam je potvrdio da je tretman koji je bio poznat kao „lečenje razgovorom" razvio sa njima zajedno. Osim kao psihoanalitičarke-praktičarke, te protagonistkinje su dale suštinski doprinos razvoju psihoanalitičke teorije, inspirišući Frojdove radove, čak i anticipirajući ih, kao u slučaju Sabine Špilrajn.

Jednako je neoboriv njihov doprinos u međunarodnoj afirmaciji i institucionalizaciji psihoanalize: Sabina Špilrajn je to postigla u Švajcarskoj i Rusiji, Lu Andreas Salome u Nemačkoj, Mari Bonapart u Francuskoj, Helen Dojč u Sjedinjenim Državama i Ana Frojd u Engleskoj.

Na konferenciji će govoriti članovi Psihoanalitičkog društva Srbije: Jasmina Vrbaški, Olga Savostianova, Srđa Zlopaša, Oliver Vidojević, Vojislav Ćurčić, Jovana Vuković, Vesna Brzev Ćurčić, Aleksandar Kontić, Marija Vezmar, kao i Elizabet Skale, psihoanalitičarka i bivša predsednica Bečkog psihoanalitičkog društva.

Prisutni će moći i da pogledaju film blizak ovoj temi, a uvodnu reč imaće Stanislav Matačić, psihoanalitičar i predsednik Hrvatskog psihoanalitičkog društva. Takođe, biće priče o ženama koje su obeležile razvoj psihoanalize u Srbiji, dajući mu specifičan šarm, snagu i elan. Događaj će biti praćen gostovanjem izložbe Muzeja Sigmund Frojd iz Beča.

Izložba Muzeja Sigmund Frojd i u Beogradu

Poštovaoci Frojdove ličnosti i svi oni koji se interesuju za psihoanalizu i njenog tvorca sigurno su neki od svojih boravaka u Beču upotpunili obilaskom kuće na adresi Bergase 19, u kojoj je Frojd tek nešto manje od pola veka živeo i radio, a u kojoj je danas njegov poznati muzej.

Muzej je od oktobra prošle do juna ove godine priredio posebno zanimljivu tematsku izložbu posvećenu ženama u psihoanalizi s kojom će bečki muzej od 9. do 27. decembra gostovati u Beogradu u Muzičkoj galeriji Kolarčeve zadužbine.

U središtu pažnje su biografije i radovi pionirki psihoanalize, kao i Frojdovi teorijski radovi sa stanovišta feminizma, roda i nekonvencionalnih kritičkih studija. Pomoću posebno dizajniranih panoa kojim se izložbeni prostor deli na nekoliko segmenata, izložba posvećuje zasebni prostor svakoj od šest žena, u nameri da na prikladan način osvetli njihov život i rad.

Izbor objekata i dokumenata je takav da povezuje doprinose tih žena sa vremenom u kojem su živele. Uticaj njihovih teorijskih radova na razvoj psihoanalize predstavljen je sa ciljem da koriguje sliku psihoanalize kao nauke kojom su dominirali samo muškarci.

Projekat se realizuje uz svesrdnu pomoć Muzeja Sigmund Frojd u Beču, Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu, Bečkog psihoanalitičkog društva i Kolarčeve zadužbine.

Priredila: Tamara Vešković