Kako se menjao „čovekov najbolji prijatelj"

Pre sedam do deset hiljada godina, sa početkom poljoprivredne revolucije, ljudska vrsta i psi prešli su na ishranu mnogo bogatiju skrobom iz žitarica, živeći tada već u stalnim ljudskim naseobinama. Kao evolucioni odgovor počelo je stvaranje više kopija gena zaduženih za funkcije varenja proteina biljnog porekla. Tako su, uprkos radikalnoj promeni načina života i sveta oko njih, ljudska vrsta i psi nastavili da žive zajedno.

Promene u psećem genomu

Prve informacije o uticaju poljoprivrede i sedelačkog načina života na pseći genom objavljene su pre tri godine.

Tada je evolucioni genetičar Erik Akselson sa Univerziteta u Upsali ustanovio da pripitomljeni psi imaju do čak 30 kopija gena AMy 2B koji pomaže u varenju proteina iz žitarica, dok vukovi imaju samo jedan ili dva takva gena. U istraživanje su bili uključeni i paleontolozi iz Pariza.

Ekstrakcijom prastarog DNK iz 13 različitih uzoraka kostiju starih sedam hiljda godina u Rumuniji i pet hiljada godina u Turskoj, tim je ustanovio da četiri vrste pasa iz tog doba imaju osam kopija navedenog gena. 

To ukazuje na sledeću izvesnost: iako su psi bili isključivo lovci mesožderi domestifikovani čak pre petnaest hiljada godina, evoluciona promena u vidu stvaranja više kopija gena Amy B2 omogućila je njihovo prilagođavanje ishrani bogatijoj biljnim proteinima.

Kod ljudske vrste broj kopija gena koji pomaže probavu pšenice i žitarica rastao je tokom istog perioda. Prema nekim istraživačima, to može ukazivati na paralele u razvoju metaboličkih procesa, imuniteta i izvesnih moždanih funkcija obe vrste.

Zaključak istraživanja

Početkom 2016. godine objavljeni su rezultati istraživanja različitih vrsta pasa pripadnika biološke porodice sisara Kanidae ‒ u koje, pored pripitomljenih grupa, spadaju divlji mesojedi i svaštojedi.

Potvrđeno je, na primer, da zlatni šakal, vuk i kojot ‒divlji rođaci pasa ‒ imaju samo dve kopije gena Amy B2. Takođe, to se odnosi i na sibirske haskije i australijske divlje pse koji su donedavno živeli sa ljudima čija se ishrana zasnivala isključivo na mesu i ribi.

Proučavanje DNK drugih vrsta pasa rezultiralo je podatkom o prosečno pet kopija gena Amy 2B koji je odgovoran za varenje proteina iz žitarica. Nova saznanja, prema mišljenju dr Akselsona, pružaju mnogo koherentniju sliku o prilagođavanju kako ljudske vrste tako i „čovekovog najboljeg prijatelja", o promenjenim uslovima života, ishrani i sedelačkom načinu života.