Porodica nadarenih: Vilijem Batler Jejts, 2. deo

U umetničkoj školi se sprijateljio sa Džordžom Raselom, studentom iz okruga Arma, koji je u velikoj meri uticao na mladog pesnika. Rasel je insistirao da ga svi zovu „AE", što su prva dva slova reči „aeon" koja je predstavljala nepoznat, mističan i njemu privlačan svet. Do kraja života je bio Jejtsov prijatelj i važan predstavnik književnog života u Irskoj u narednim godinama.

Okultno, paranormalno ili medijumsko posredovanje ‒ drugi su nazivi za sposobnost kojom su se i Jejts i Rasel pomno bavili. Postali su stručnjaci za narodne irske priče koje obiluju ruralnim misticizmom ‒ prisutnim u svim društvima u kojima svakodnevni život odnosi prevagu nad silama kao što je religija, koja je prevashodno teorijska.

U to vreme Jejts je ozbiljno počeo da se bavi pisanjem poezije i objavio je dve pesme u književnom časopisu Univerziteta u Dablinu. Tad je upoznao i buduće vođe irskog nacionalističkog pokreta.

Daglas Hajd je posebno zagovarao upotrebu galskog jezika. Džon O'Liri, nacionalistički propagandni govornik, podsticao je Jejtsa i uveo ga u drugi važan životni poduhvat ‒ osnivanje Slobodne irske države.

Zanimanje za okultno Jejts je produbio poznanstvom s pesnikinjom Ketrin Tajnan. Iako je bila pobožna katolikinja i ni po čemu okultistkinja, ona je Jejtsa odvela na seansu na kojoj se sto pomerao, čulo se kuckanje a mrtvi se javili sa onog sveta. Jejtsa je to oduševljenje držalo do kraja života.

Teško je prihvatiti da se Jejts zanimao za okultno, on koji je oduvek uživao u uređenosti, čije su pesme dovedene do savršenstva i naizgled zasnovane na stvarnim životnim iskustvima, na ljubavi prema pozorištu, politici, pa čak i na brižljivom uređenju sopstvenog života.

Ni Ketrin Tajnan nije mogla da prihvati tu stranu Vilijemove ličnosti, pa se zbog te fanatične opčinjenosti duhovnim svetom na kraju udaljila od njega.

Porodica se tad vratila u London, književnu prestonicu engleskog govornog područja i Jejtsovo boravište tokom narednih dvadesetak godina. Godina je bila 1887, a Jejts je imao dvadeset dve godine. Ubrzo je upoznao Madam Blavacku, ženu koja je osnovala Teozofsko društvo i bila poznata, pa čak i ozloglašena vidovnjakinja.

Madam Blavacka je rođena 1831. godine u porodici ruskih zemljoposednika i od detinjstva je bila zadojena verovanjem u duhove i sujeverjem dadilja skromnog porekla.

Uz finansijsku podršku svog oca, pukovnika, putovala je svetom i očaravala ljude svojim vidovnjačkim moćima. Kao i mnogi drugi širom sveta, od Njujorka do Kalkute, Jejts je postao njen vatreni obožavalac.

Jejts je sve to vreme pisao poeziju. Časopis „Ležer Auer" bio je prvi koji je u Engleskoj objavio njegovu pesmu. Pesma „Kralj Gol" je odisala Jejtsovim karakterističnim stilom, a poznavaoci su već tad prepoznali naročitu vrstu magije koju će on u narednim godinama izatkati oko poezije na engleskom jeziku.

Zbirka „Ošinova lutanja i druge pesme" objavljena je početkom 1889. godine i Jejts se odmah zabrinuo za prodaju i prijem pomenutog dela. Zbirka je naišla na dobar prijem i u Londonu i u Dablinu.

Tad je u njegov život ušla Mod Gon. Došla je da upozna njegovog oca i zanimala se za irski nacionalistički pokret. Mod je bila prava irska revolucionarka. Bila je lepa, šarmantna, pametna i talentovana i potpuno je očarala Jejtsa.

Nažalost, ona je u njemu videla idealno oruđe za svoj poduhvat oslobođenja Irske od engleskog jarma. Delila je njegovo zanimanje za spiritualizam, ali njegova ljubav je nije zanimala. Onda kad on nije pisao pesme o irskom nacionalizmu kakve je ona želela, postajala je izrazito hladna prema njemu.

Pa ipak, on je neko vreme bio sasvim opčinjen njom i izvesno je da mu je poslužila kao inspiracija za nekoliko lepih ljubavnih pesama. Irski narod je i dan-danas smatra anđelom svetlosti.

Jejtsov talenat je ubrzo priznat i on je postao ključna ličnost književnog sveta u Londonu.
Negde u to vreme, Jejts se preselio u kuću u zgradama Voburn, u današnjoj Ulici Voburn. Godine 1896. sa prijateljom je otputovao u Irsku, gde se odigrao jedan od najvažnijih susreta u njegovom životu.

Lejdi Gregori je bila četrdesetpetogodišnja udovica ser Vilijema Gregorija od Kul Parka u Galveju. Gospodske kuće više nema, ali je to prelepo imanje pretvoreno u javni park, u kom Irci danas mogu da uživaju u spokoju i lepoti koja je Jejtsa privolela da tu provede skoro svih narednih trideset leta svog života, a i mnogo zima.

Godine 1916. svi su još bili pod uticajem užasa rata u Francuskoj i strašnih događaja tokom Uskršnjeg ustanka u Dablinu kad su pogubljene vođe ustanika, među njima i čovek za kog se Mod Gon udala.

Jejtsov rad je tad poprimio novu snagu koja je potrajala do kraja njegovog života. Pesma „Uskrs 1916", koju je napisao nekoliko nedelja posle ustanka, jedna je od njegovih najdirljivijih pesama. U narednih nekoliko godina, sve do proglašenja nezavisnosti 1923. godine, Jejts je za Irce bio glasnogovornik njihove borbe.

Godine 1917. Jejts se oženio Engleskinjom Džordži Hajd-Liz. Svi njegovi irski prijatelji su je prihvatili i brak im je bio srećan. Isprva su živeli u Ulici Voburn, a zatim su se preselili u Oksford, u kuću u Ulici Brod.

Možda je smatrao da će njoj biti teško da odmah prihvati toliko irskih elemenata u životu, a i on sam je posle toliko godina više bio Englez nego Irac. Od 1910. godine, kad je objavio zbirku „Odabrane pesme", Jejts je primao državnu penziju iz budžeta engleske vlade.  

Nekoliko godina pre toga, Jejts je kupio kulu i seosku kuću nedaleko od imanja Kul Park, i sa suprugom je počeo da obnavlja kuću kao budući letnjikovac. Nazvali su je Tur Balejli i prvi put su u njoj boravili 1919. godine. U svom dragom seoskom krajoliku, Jejts je pronašao mir i nadahnuće koji su mu bili potrebni.

Iako je oduvek bio duboko posvećen svojoj voljenoj Irskoj, tada je prvi put lično posedovao delić njene zemlje. Kasnije je napisao pesmu „Kula", po kojoj je nazvana i jedna od najboljih zbirki njegovih pesama.

On i Džordži su još u Oksfordu dobili dvoje dece. Godine 1922. kupili su kuću na adresi Merion Skver broj osamdeset dva u Dablinu. Pesnik AE, Jejtsov prijatelj iz školskih dana, živeo je u susednoj kući. Jejts je tad već uživao veliki ugled. Situacija u Irskoj je dostigla tačku ključanja, i ubrzo je došlo do proglašenja Slobodne Države Irske i nezavisnosti od Velike Britanije. Početkom 1923. godine Jejts je postavljen za senatora.