Kako ocariniti umetničko delo

U sudskoj arhivi SAD ostao je zabeležen sledeći zanimljiv slučaj: Amerikanac Edvard Stehen kupio je 1928. godine u Evropi bronzanu skulpturu „Ptica u letu“, rad rumunskog avangardiste Konstantina Brankušija. Uprkos tome što se umetnička dela u principu mogu slobodno unositi u Sjedinjene Države, njujorška carina zahtevala je od vlasnika da plati 40% vrednosti skulpture, oglasivši je običnom „izrađevinom od metala“. Predmet je bio izvanredno jednostavnog oblika, nešto između banane i vretena.

Stehen je alarmirao javnost i podneo tužbu Carinskom sudu. Glavni sudija Džastis Vejt bio je pre svega obavezan da uzme u obzir jednu stariju presudu iz 1916. godine u kojoj je data definicija skulpture. U tom dokumentu stoji, između ostalog, da je skulptura proizvod jedne od grana slobodne lepe umetnosti, da je načinjena od čvrstog materijala i da predstavlja „imitaciju predmeta iz prirode u njihovoj pravoj proporciji između dubine, širine i dužine, ili samo širine i dužine".

Sudija je konstatovao da se inkriminisanoj skulpturi samo uz pomoć najživlje mašte mogu pripisati neke sličnosti sa trupom ptice, ali da inače nema traga od glave, nogu i krila. Prema ranijem stavu suda, dakle, Brankušijev rad ne može biti prihvaćen kao umetničko delo, ili, preciznije, kao delo visoke umetničke vrednosti.

Već pre pretresa afera je postigla veliku popularnost. Pritisak javnosti, a naročito naprednih intelektualaca i umetnika modernista, učinio se neodoljivim. Po savesti, iz straha da se ne pokaže zaostalim, ubeđen u argumente tužbe, ili iz drugih razloga, sudija Vejt dodaje jedno sudbonosno „međutim":

„Pod uticajem modernih umetničkih škola, ranije prihvaćeno gledište modifikovano je u odnosu na uslove koji konstituišu umetnost... U međuvremenu razvila se takozvana nova umetnička škola čiji predstavnici pre pokušavaju da uobliče apstraktne ideje nego da imitiraju predmete iz prirode. Imali mi ili nemali simpatije prema tim novim idejama i školama, smatramo da mora biti uvažena činjenica njihovog postojanja i uticaja na umetnički svet koji sud priznaje. Predmet u pitanju očigledno je namenjen ukrašavanju, to je njegova svrha isto kao u slučaju skulptura starih majstora... On predstavlja originalan proizvod profesionalnog skulptora, i stoga je uistini vajarsko i umetničko delo."

Sudija Vejt postupio je mudro, zaključuje o toj presudi dr Dragutin Gostuški u delu „Umetnost u nedostatku dokaza", i dodaje: „Verovatno drukčije nije ni mogao. Jedno je, međutim, sigurno: u njegovom obrazloženju kondenzovani su do detalja svi glavni umetnički problemi naše epohe. Najzad i više od toga: ova sudska presuda anticipira i jednu mogućnu istorijsku presudu sa zaključkom da je akt kvalifikacije umetničkog dela skup sticaja okolnosti među kojima najmanju ulogu igraju pozitivni estetički kriteriji."

Ostao je nepoznat podatak koji bi nam sigurno bio zanimljiv: na koju dolarsku vrednost je carinska služba Sjedinjenih Država bila spremna odrezati vlasniku tih 40%?

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.