Zašto ljudi ne glasaju?

Ceo svet iščekuje rezultate izbora u Sjedinjenim Državama, kada će američki građani izabrati svog predsednika između dva kandidata: Hilari Klinton i Donalda Trampa. Poslednjih meseci u svetskim medijima se najviše o tome govori. Prognoze su različite.

Ono što je interesovalo naučnike jeste činjenica koja se pojavljuje i u SAD, ali i u drugim zemljama, a to je da će toga dana na birališta izaći milioni građana, ali da će i milioni ostati kod kuće. Izlaznost u Sjedinjenim Državama, u poređenju sa drugim zemljama, prilično je niska.

Na izborima 2012. godine izašlo je 53,6% glasačkog tela, dok je na primer u Turskoj 2015. godine izašlo 84,3% glasača, godine 2014. u Belgiji 87,2%, u Švedskoj 82,6%, a u Francuskoj 2012.godine 71,6% glasača. Prema nedavnim istraživanjima, SAD se po izlaznosti nalazi na 31. mestu od 35 najrazvijenijih zemalja u svetu.

„Pomalo je iznenađujuće da Amerikanci nisu toliki entuzijasti kada je glasanje u pitanju", istakao je Mert Moral, politikolog sa Državnog univerziteta Njujork u Binghemptonu. „Ako pogledate kampanje, mislićete da su Amerikanci isto toliko, ako ne i više, zainteresovani za glasanje od drugih zemalja. Oni nose parole, zainteresovani su za lokalne izbore pa se postavlja pitanje ‒ zašto ne glasaju? Postoji nekoliko razloga.

Dvopartijski sistem nije dovoljan?

Prvo u SAD, kako ističe Beri Barden, politikolog sa Univerziteta Viskonsin u Medisonu, sav teret pada na glasače. U mnogim zemljama građani su automatski registrovani za glasanje. U SAD ‒ ne! To oni sami moraju da urade. U studiji iz 2013. godine objavljenoj u listu AJPS (American Journal of Political Science), Barden je pokazao da se u periodu od 2004. do 2008. godine povećao broj birača kada im je omogućeno sa se registruju na biračkom mestu tog izbornog dana.

S druge strane, on ističe i da nivo obrazovanja utiče na izlaznost. Ljudi će, ističe Barden, pre glasati ukoliko imaju više informacija o kandidatima, ukoliko imaju bolje prihode i veći nivo obrazovanja.

Takođe, za mnoge dvopartijski sistem nije dovoljan. Moral ističe da „ukoliko građani ne pronađu sebe u politici dvaju kandidata, oni se odlučuju da ostanu kod kuće."

Ali postoje i oni koji uopšte nisu zainteresovani za politiku. Ejal Vinter, ekonomista na Univerzitetu Lejkester u Engleskoj, ukazuje na to da ljudi određenih socijalnih grupa „vide" da svoj prihod neće povećati glasanjem na izborima, ili da su šanse izuzetno male, te zašto bi se trudili ako njihov lični glas neće doneti značajnije promene. Po njegovom mišljenju, to je potpuno racionalan razlog. Jednostavno, ljudi u teškim situacijama „pregore".

Demokratija i izborna volja građana stvorene su u antičkoj Grčkoj. Taj neposredni izbor i poštovanje građanske volje podrazumevao je da polis ima oko 50.000 građana. Tada je volju građana bilo lakše predstaviti i izneti.

Savremeni gradovi i države broje milione biračkog tela. Neposredna volja se tu već gubi.

Zato politikolozi i drugi predstavnici društvenih nauka traže načine da sistem usavrše i da birače vrate na biračka mesta.

Pripremila: Jasmina Vujnović Milošević