Nesvesne predrasude

Činjenica je da su žene nedovoljno zastupljene u oblasti kompjuterskih nauka, inženjerstva i matematike. Ali manje su poznati putevi ‒ akademski i drugi ‒ koji vode mlade žene prema drugim profesijama.

Institucije visokog obrazovanja u SAD odavno su dale jednaka prava ženama i manjinama da se obrazuju u oblasti prirodnih nauka ‒ tako da je, kao što nova studija Univerziteta u Tel Avivu pokazuje, moguće da do ključne prekretnice dolazi u osnovnoj školi, gde obeshrabruju devojke da se bave matematikom i prirodnim naukama.

Prema istraživačima ‒ doktorki Edit Send, koja radi kao ekonomista u Banci Izraela (i kao instruktor u Berglas školi ekonomije Univerziteta u Tel Avivu) i profesoru Viktoru Laviju, koji predaje na Hebrejskom univerzitetu i Univerzitetu Vorvik u Engleskoj ‒ nesvesne predrasude nastavnika u nižim razredima osnovne škole ključne su za objašnjenje razlike u akademskim izborima dečaka i devojčica.

Doktorka Send smatra da nije reč o diskriminaciji, već o nesvesnom obeshrabrivanju, koje, međutim, ostavlja posledice: „Put ka kompjuterskim naukama i inženjerskim zanimanjima, gde se ostvaruju neki od najviših prihoda, sužava se u osnovnoj školi".

Polaganje „rodnog testa" 

Izraelsko istraživanje obuhvatilo je tri grupe učenika ‒ od šestog razreda osnovne škole, pa do kraja srednje škole. Učenici su polagali dva testa.

Prvi test su ocenjivali objektivni ocenjivači koji nisu znali imena učenika, a drugi test su pregledali nastavnici koji su ih poznavali. Kad je matematka u pitanju, devojke su prestigle dečake na testu koji je rađen anonimno.

Međutim, kada su učenike ocenjivali nastavnici koji ih poznaju, dečaci su dobijali više ocene nego devojke. Rezultat nije bio isti na testovima iz predmeta koji se ne tiču matematike i prirodnih nauka.

Istraživači su zaključili da su nastavnici precenili znanja koja su dečaci imali iz matematike i prirodnih nauka, a potcenili sposobnosti devojčica, te da je to imalo dugoročne posledice u odnosu učenika prema tim predmetima.

Obeshrabrenje

„Kada su ti isti učenici došli u srednju školu, proverili smo njihove rezultate na maturskom ispitu", objasnila je dr Send.  „Momci koji su bili ohrabreni kao mlađi ostvarivali su bolje rezultate nego njihove vršnjakinje, iako su one u mlađem dobu objektivno imale više ocene'', dodala je. 

Istraživači su takođe pratili izbor predmeta za koje su se učenici odlučivali u srednjoj školi. Ustanovljeno je da su devojke koje su nastavnici obeshrabrili u osnovnoj školi u značajno manjem broju slučajeva birale dodatnu nastavu iz matematike i prirodnih nauka nego dečaci.

Ako nastavnici uzmu u obzir rezultate navedenog istraživanja, to može dovesti do smanjenja  jaza među rodovima kad je školski uspeh u pitanju, posebno u prirodnim naukama i matematici, smatra doktorka Send.

„Jasno je koliko je ohrabrenje važno i za dečake i za devojčice kada su svi predmeti u pitanju", ističe ona i dodaje da nastavnici imaju ključnu ulogu u smanjenju i povećanju nivoa samopouzdanja kod učenika, što ima ozbiljne posledice po njihovu budućnost.

Priredila: Tamara Vešković