Fransis Skot Ficdžerald: jedan od najvećih američkih pisaca 20. veka

Fransis Skot Ficdžerald rodio se 24. septembra 1896. u Minesoti, u porodici irskih doseljenika, koja je imala  veoma dug rodoslov u Americi. Odrastavši u otmenoj četvrti Sent Pol, u porodici siromašnijoj od ostalih u kraju, rano je postao svestan snobizma bogatih.

Ipak, osećao je veliku želju da se istakne, pa je tako i na Akademiji Sent Pol i u katoličkom internatu „Njuman" u Nju Džerziju bio neomiljen ‒ upravo zbog želje da se svima dopadne.
Pomogli su mu uspesi u sportu, a zatim se u Sent Polu pridružio „Elizabetanskom dramskom klubu", amaterskom pozorištu za koje je napisao nekoliko drama.

U leto 1913. godine prvi put je izvedena „Kukavica", koju je Ficdžerald režirao i gde je igrao sporednu ulogu.

Posle internata, upisao je studije na prestižnom Prinstonu,  na kome je studirao i budući kritičar Edmund Vilson.

Ficdžerald piše dramu za univerzitetski dramski klub „Triangl" i dokazuje svoj talenat, a u predstavi nastupa u ženskoj ulozi. Postaje i urednik važnog književnog časopisa „Tigar".

Međutim, društveni i sportski uspeh ometa ga u akademskom napredovanju, pa Ficdžerald ne uspeva da diplomira. Ipak, počinje da piše svoj prvi roman i nezaustavljivo se kreće ka zacrtanim društvenim ciljevima.

Zelda Sejr

Spremajući se za učešće u Prvom svetskom ratu, na obuci u Alabami upoznaje Zeldu Sejr, crvenokosu, privlačnu i veselu sudijinu ćerku. Rat se završava, on ostaje sam na ulicama Njujorka, bez posla, a jedina svetla tačka je ljubav prema Zeldi.

Počinje da radi u izdavaštvu, piše pripovetke, ali ne uspeva da zaradi na njima, pa Zelda raskida veridbu. Ficdžerald se odaje alkoholu i daje otkaz na poslu.

Ipak, spasava ga rad: godine 1920. pojavljuje se njegov prvi roman „S ove strane raja" i odmah postiže veliki uspeh.

Nastavlja da piše, ima sreće u pronalaženju dobrog agenta koji uspeva da unovči njegov rad. To utiče na Zeldinu odluku da mu se vrati i uda se za njega.

Medeni mesec Fransisa i Zelde pretvara se u jednu beskrajnu žurku po Njujorku i Prinstonu; troše osamnaest hiljada dolara, žive u hotelima, igraju po restoranskim stolovima, skaču u fontanu hotela „Plaza". Zelda jednom prilikom izjavljuje da je vožnja na krovu taksija skupa. Mladi bračni par uživa, ponaša se neozbiljno i zabavlja se sa beskrajnim entuzijazmom. Njihov razuzdani način života donosi drugi roman „Lepe i proklete", kao i brojne pripovetke koje im donose veliku zaradu.

Prve godine roman je prodat u četrdeset hiljada primeraka, a naslovnu stranu krasio je par sličan Skotu i Zeldi.

„Veliki Getsbi" i raskalašni život

Ficdžeraldovi posećuju Evropu, uživaju na francuskoj rivijeri i žive rasipnički. Tamo nastaje „Veliki Getsbi". Po Ficdžeraldovom mišljenju, tamošnji stanovnici žive kako treba, uglađeno i raskošno.

Međutim, on se nije uvek uglađeno ponašao, čak ni kad je bio trezan. Žurke na plaži i plivanje u zabačenim zalivima postaju deo romana „Blaga je noć".

Zeldina afera sa francuskim avijatičarom ostavila je duboke ožiljke koji se vide i u njegovim knjigama. Oboje su se odali piću i međusobnom nepoverenju. Otišli su u Pariz, gde je Ficdžerald bio najpoznatiji američki književnik; tamo je upoznao i Hemingveja, ali se ubrzo posvađao i sa njim.

Posle boravka u Holivudu, neuspelog scenarija i neplaćenih hotelskih računa koje su ostavili na nagomilanom hotelskom nameštaju, par se vraća u Pariz. Zelda se bavi plesom, a pisac nastavlja da pije, ljubomoran na njenu novu strast.

Emotivno potonuće

U aprilu 1930. godine Zelda doživljava težak nervni slom. Smeštaju je u psihijatrijsku bolnicu blizu Ženeve. Skotu je bilo zabranjeno da je posećuje, a lekar mu je objasnio da je njen najveći strah ‒ njegovo opijanje.

Tek u septembru 1931. godine lekari su zaključili da Zelda može da se vrati u Ameriku. Sve to poslužilo je Ficdžeraldu kao materijal za roman „Blaga je noć". Roman je objavljen 1934. godine i nije doživeo veći uspeh.

Za to vreme je i Zelda napisala roman „Sačuvaj valcer za mene", koji je prvenstveno bio napad na Ficdžeralda. Posle očeve smrti, Zelda ponovo doživljava nervni slom, pa je smeštaju u bolnicu u Baltimoru.

Ficdžerald ponovo pokušava da uspe kao scenarista u Holivudu. Tamo upoznaje Engleskinju Šilu Grejem, uspešnu kolumnistkinju i zaljubljuje se u nju. Ona mu donosi izvesnu stabilnost i volju za životom u najtežim trenucima.

Živeći na periferiji Holivuda, pisac opet piše pripovetke, kao i poslednji, nedovršeni roman, „Poslednji tajkun". To je delo koje razotkriva Holivud, svu njegovu surovost i mračnu stranu.

Međutim, piscu nije ostalo vremena za bilo šta drugo: 21. decembra 1940. umire od srčanog udara. Njegova smrt došla je kao posledica alkoholizma, kao i neurednog emotivnog i profesionalnog života.

Katolička crkva odbila je da ga sahrani na osvećenoj zemlji. Tek znatno kasnije, Skoti, ćerka Ficdžeraldovih, prenela je posmrtne ostatke svojih roditelja u Meriland.

Jedva je bilo novca za sahranu, a do danas „Veliki Getsbi" prodat je u nekoliko miliona primeraka. Neshvaćen u svoje doba, Fransis Skot Ficdžerald je tokom vremena postao jedan od najvećih američkih pisaca 20. veka.

Priredila: Tatjana Cvejić