Kesten ‒ simbol jeseni

U prirodi postoje divlji i pitomi kesten. Jestiv je samo pitomi, ali su lekovita oba. Čaj od divljeg kestena veoma blagotvorno deluje na respiratorne probleme, ublažava simptome bronhitisa i astme, potpomaže lečenje proširenih vena i celulita i upravo iz tog razloga  nalazi se u sastavu mnogih krema.

Smatra se da je pitomi kesten u dalekoj prošlosti bio rasprostranjen u Maloj Aziji, a da se odatle širio dalje na zapad. Danas najviše raste u južnoj Evropi i Sredozemlju. Dostiže visinu 20-30 metara a može biti stariji od 500 godina.

Krošnja je široka i gusta, loptastog oblika, kora drveta u starosti uzdužno ispucala, smeđesiva. Listovi su duguljasti, krupno nazubljeni, sa lica sjajni, sa naličja dlakavi.

Cveta u junu posle listanja. Plod je orašica smeđe boje. U zajedničkoj kupoli se razvijaju najčešće po tri ploda. Kupola je loptasta, gusto pokrivena igličastim bodljama. U vreme sazrevanja opada zajedno sa plodom i puca na četiri dela. Kesten godišnje može dati više od 200 kilograma plodova.

Vole ga pčele

Drvo kestena je dobrog kvaliteta pa ima i primenu u drvnoj industriji. Koristi se za izradu dasaka, greda, šperovanog drveta i panel ploča, a otpaci se koriste u fabrikaciji ploča iverica, u industriji nameštaja. Kestenovina se koristi i kao sirovina u industriji celuloze i papira. Papir dobijen od kestenovine ima sve osobine srednje finog papira.

Pitomi kesten je značajna biljka i za razvoj pčelarstva. Pčelari ga cene kao visokoproduktivnu medonosnu biljku, jer ima obilan polen i mnogo nektarijuma.

Antropolozi tvrde da je pitomi kesten prvo što je čovek jeo. U prošlosti su ga jeli pečenog i kuvanog, kako ga koristimo i danas, a od mlevenog kestena pravili su napitak koji je služio kao zamena za kafu.

Glavni sastojak kestena je skrob i ima ga dvostruko više nego u krompiru, pa je u Kini, Japanu i južnoj Evropi jedna od važnijih namirnica.

Hranljive vrednosti kestena

Plodovi pitomog kestena čiste krv i jačaju imunitet, teško se vare, ali zato daju puno energije, jer sadrže mnogo ugljenih hidrata, belančevina, šećera, masti i celuloze.

Stari narodi koristili su kesten za jačanje organizma, dok su se u srednjem veku plodovi pitomog kestena upotrebljavali kao važna namirnica u ishrani siromašnih slojeva društva. Izuzetno je hranljiv, sadrži vrlo vredne minerale i vitamine kao što su magnezijum, kalcijum, kalijum, fosfor, gvožđe, skoro sve grupe vitamina B.

Plodovi se koriste u ishrani na razne načine ‒ kuvani, pečeni, u vidu pirea, sušeni za brašno, u mnogim slatkim i slanim jelima. Kesten ne sadrži gluten, zbog čega je stekao popularnost u bezglutenskoj ishrani.

I zato, dok traje sezona kestena uživajte u svim njegovim svojstvima, bilo da ga jedete pečenog bilo u sastavu raznih poslastica.

Priredila: Vladana Rašić Dragojević