Lekari iz dijaspore pomažu deci oštećenog sluha u Srbiji

Važno je da se oštećenje sluha otkrije odmah po rođenju deteta. Ako se otkrije na vreme i leči pre navršene detetove treće godine, veliki su izgledi da dete razvije govor, da pohađa redovnu školu i vodi normalan život. „Na hiljadu porođaja otkrivamo troje do šestoro dece sa tim hendikepom, a obavimo tri i po hiljade testova godišnje. Potom rehabilitujemo sluh, bilo slušnim aparatima ili implantatima, a edukujemo i roditelje“, kaže dr Danijel Đurašković-Megler, ORL specijalista u Detroitu.

Bračni par lekara, doktor Branka i Danijel Đurašković-Megler, sredinom šezdesetih godina prošlog veka diplomirali su na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Posle obavljenog staža, otišli su u Ameriku na specijalizaciju. Branka je specijalizirala anesteziju u kardiohirurgiji, a Danijel ORL sa suspecijalizacijom raka vrata i glave.

Posle povratka u Beograd, nju je čekala ponuda u tada novootvorenoj klinici „Dragiša Mišović“, ali se njemu nije pružila prilika da primeni naučeno. Nisu imali stan pa su ponovo spakovali kofere i uputili se u Ameriku.

„Zbog promena u američkom zdravstvenom sistemu 1965. godine, bila je nestašica lekara pa su se za nas i naše specijalizacije u Detroitu otimali. Tako smo započeli lekarske karijere“, kaže dr Branka Megler.

Posle višedecenijskog staža oboje su ugledni članovi lekarske zajednice u Detroitu, a Danijel je na čelu najveće privatne prakse u državi Mičigen i predsednik upravnog odbora organizacije bolnica u tom delu Amerike.

Ono što se u Srbiji o dr Megleru ne zna jeste to da je veliki humanitarac, koji je u nekoliko navrata slao veliku pomoć bolnicama u Srbiji.

„Ja sam hteo i mogao da pomognem, a jedino mi je bilo važno da pomoć stigne onome kome je i namenjena. Posredstvom američkog ogranka Fondacije 'Lajf lajn' princeze Katarine Karađorđević, poslao sam za srpske bolnice 180 automatskih, električnih kreveta za intenzivnu negu, a potom još pedeset. Bio sam vrlo srećan kada sam dobio informaciju da su raspodeljeni u bolnicama na Bežanijskoj kosi, u Aranđelovcu, Požarevcu...“, priča doktor Megler.

Rešio je da pomogne i deci oštećenog sluha u Srbiji. U čuveni specijalni kamp u Detroitu (The Holley Family Village), u kome tri meseca preko leta borave deca i roditelji iz cele Amerike ne bi li se, pod lekarskim nadzorom, obučili kako se nositi sa oštećenim sluhom, počeo je da dovodi i decu iz Srbije.

„Prošle godine tu su boravile majka, dete i dve profesorke iz škole 'Stevan Dečanski', a ove godine dečak i devojčica i opet učiteljice iz te škole. Cilj mi je bio da se sličan program organizuje i u Srbiji“, ističe dr Megler.

Detroit otvoren za goste iz Srbije 

Projekat pomoći, bračni par Đurašković-Megler finansirao je sopstvenim sredstvima.

„Shvatio sam da program može da se proširi i da u kamp ali i ORL centar 'Lejk Šor', osim dece i nastavnika, dolaze i moje kolege lekari na obuku i upoznavanje sa najsavremenijom opremom i praksom. Zato sam u Gros Pointu (predgrađu Detroita) organizovao dobrotvornu večeru na koju sam pozvao i direktore klinika, lekare, predstavnike srpske crkve i zajednice. Uspeli smo da prikupimo dovoljno sredstava da u narednih pet do deset godina deca iz Srbije, profesori iz škole 'Stevan Dečanski' i lekari sa klinike za uho grlo i nos redovno budu u našem centru u Detroitu“, zadovoljno podvlači dr Megler.

Na vest da je „Blic fondacija“, uz pokroviteljstvo RTS-a, nabavila aparate za proveru sluha kod novorođene dece i da je počela njihova raspodela po porodilištima, dr Megler kaže da je to za početak fantastična vest, ali da se uporno mora raditi na otklanjanju gluvoće kao hendikepa.

„Mi u Beograd, iako tamo više nemamo rodbine, dolazimo bar jednom godišnje i ja sam impresioniran načinom na koji moje kolege u datim uslovima, pre svega kada je oprema u pitanju, uspevaju da se nose sa izazovima. Zato sam uveren da ćemo u saradnji lakše prevazići njihove sadašnje teškoće. Svi mi koji ovde živimo, pogotovo posleratna generacija, imali smo divno detinjstvo, za Beograd nas vežu divne uspomene, ta država nas je školovala i razumemo teškoće sa kojima se Srbija susretala u poslednjih dvadesetak godina. Možemo da pomognemo i više, ali mora se razviti sistem kako da se ta pomoć u zemlji najbolje prihvati“, ističe dr Megler.