Često korišćeni lekovi koji stvaraju osećaj umora

Prema podacima Instituta za javno zdravlje ''Milan Jovanović Batut'' najčešće bolesti koje muče stanovništvo Srbije su bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori, šećerna bolest, opstruktivna bolest pluća, povrede i trovanja i poremećaji mentalnog zdravlja. Ne čudi što su među najpropisivanijim lekovima upravo oni za krvni pritisak, anksiolitici i antidijabetici. Ali i kada organizam dobro reaguje na određeni lek može da se desi da on kod pacijenta stvara osećaj umora i malaksalosti. Ako spavate dovoljno a ipak osećate umor možda je jedan od sledećih lekova odgovoran za to.

Antidepresivi

Većina modernih antidepresiva (SSRI, ili selektivni inhibitori preuzimanja serotonina) deluju tako što regulišu serotonin, hormon zadovoljstva koji ima ulogu u REM fazi sna. Iako SSRI imaju manje sedativna svojstva od starije generacije antidepresiva, neki ljudi i dalje osećaju tromost. ''Korisnici zolofta često prijavljuju ovu nuspojavu'', mišljenje je dr Nensi Simkins, interniste iz američke države Nju Džersi.

Sa SSRI, "prvih osam do deset sati lek najjače deluje," kaže Simpkinsova. "Ako pacijent dobro reaguje na zoloft, ali oseća umor, kažemo mu da ga uzima noću". Ako i dalje oseća malaksalost, pacijentu se preporučuje da traži od svog lekara da isproba drugi lek iz iste grupe. 

Antihistaminici

Antihistaminici se uzimaju za sezonske alergije, ali dobri su i kad vam je potrebna pomoć da zaspite. Čak se mogu naći u nekim pilulama za spavanje. Oni funkcionišu tako što blokiraju histamin, supstancu koja izaziva svrab i kijanje, a ujedno je i neurotransmiter.

"Histamin vam daje energiju i pomaže u normalnom funkcionisanju mozga", kaže dr Simkins. "Kada blokirate histamin, blokirate alergijsku reakciju, ali i normalno funkcionisanje mozga." Otuda dakle, osećaj pospanosti.

Svi antihistaminici, čak i oni na čijem uputstvu stoji da ne izazivaju pospanost, imaju potencijal da uspavljuju. Neki više od ostalih. Dr Simkins tvrdi da je "najmanje sedirajući alegra, zatim klaritin, a potom zirtek". Najveću pospanost obično izaziva benadril, kao i oni jači antihistaminici koji se koriste za lečenje teških alergija.

Ljudi sa učestalim alergijama imaju nekoliko opcija: da uzimaju one antihistaminike koji manje omamljuju, da ih piju pred spavanje ili da primaju injekcije protiv alergije.

Lekovi za krvni pritisak 

Povišen krvni pritisak često se tretira sa beta blokatorima. Međutim pacijenti koji ih uzimaju se često žale. Dr Simkins kaže da se ''neki pacijenti osećaju kao da imaju grip."

Beta blokatori inhibiraju proizvodnju adrenalina, hormona koji izaziva ubrzani rad srca. Usporavajući broj otkucaja srca, beta blokatori smanjuju silu kojom krv deluje na površinu krvnog suda, odnosno krvni pritisak.

Ali manjak adrenalina može da umanji i nečiji nivo energije. Dr Simkins smatra da lek inderal naročito može da stvara osećaj zamora.

Kao rešenje predlaže da se uz dozvolu lekara malo smanji doza leka. Ako to ne pomogne ili smanjenje doze poremeti kontrolisanje krvnog pritiska, trebalo bi razmisliti o prelasku na neki ACE inhibitor. Oni deluju drugačije od beta blokatora, šire krvne sudove i ne bi trebalo da izazivaju osećaj umora.

Anksiolitici

Benzodiazepani su ''među najčešće propisivanim lekovima u svetu i svi oni izazivaju umor'', kaže dr Simkins. Ovi lekovi se vezuju za receptor u mozgu koji oslobađa jedinjenje zvano GABA. Kada se GABA oslobodi, daje signal mozgu i telu da se opuste, što može da pruži kratkoročno olakšanje osobi koja je jako anksiozna. Ali može da izazove osećaj pospanosti, pa i da učini da osoba zaspi.

Dr Simkins smatra da je ksanaks najmanje sedirajući od benzodiazepana, a i deluje samo nekoliko sati. "Propisijem malu dozu ovog leka pacijentima koji idu na magnetnu rezonancu, ali su previše uplašeni da uđu u mašinu", kaže doktorka. "Većina ljudi je u stanju da se doveze i odveze kući posle."

Najjače sedativno dejstvo u ovoj grupi lekova po dr Simkins ima ativan. On izaziva toliku pospanost da ga lekari obično prepisuju ljudima koje anksiozne misli drže budnim.

Osobama kojima su potrebni anksiolitici a ne mogu da dopuste sebi da budu pospani dr Simkins preporučuje da eksperimentišu: "Kažem pacijentima da tabletu sa najmanjom dozom klonopina ili valijuma podele na četvrtine. Jedna četvrtina zapravo ima samo placebo efekat, pošto nije dovoljno jaka da deluje terapeutski. Nekim ljudima je i to dovoljno. Ako se posle 15 do 20 minuta još uvek osećaju anksiozno, savetujem im da uzmu još jednu četvrtinu". 

Pripremila: Tamara Vešković