Muzika ume i da leči

Muzikoterapija predstavlja psihoterapijsku tehniku. Verovanja u isceliteljske moći muzike datiraju vekovima pre nove ere i nalazimo ih u mitovima o Orfeju i Euridici i u priči o Saulu i Davidu.

Početak primene terapije muzikom srećemo u učenju antičkih škola, biblijskim izvorima, šamanskim ritualima.

Muzikoterapeuti ukazuju na činjenicu da se sluh razvija čak i pre vida u embrionalnom periodu i da je prvo funkcionalno čulo u životu čoveka. Kažu i da "sluh ne spava". 

Ustanovljeno je da rani tretman i edukacija dece sa posebnim potrebama značajno poboljšavaju njihove mogućnosti i svrsishodno učestvovanje u porodičnom životu.

Muzika može biti pogodan posrednik u socijalnoj interakciji, učenju govora, učenju jezika i emocionalnom razvoju.

Muzički identitet se stiče u prenatalnom razvoju  

Kada se neko obrati muzikoterapeutu, prvo se obavlja inicijalni intervju kako bi se utvrdio problem. Potom se razmatraju terapijski ciljevi, bira potencijalno najefikasnija tehnika, a tokom seanse se prate rezultati.

Izbor muzike se zasniva na teoriji zvučnog identiteta, prema kojoj se smatra da svaki čovek ima svoj muzički identitet, koji stiče tokom prenatalnog razvoja, a koji po rođenju biva oblikovan uticajem okruženja.

Kao naučna disciplina, muzikoterapija počinje da se razvija tokom XX veka. Primenjuje se i kod bolesnih i kod zdravih ljudi, ima holistički pristup čoveku, životu i društvu.

Može se primenjivati i u porodičnom okruženju i u radnoj sredini. Muzika doprinosi boljem zdravlju, duhovnom razvoju, olakšava komunikaciju i donosi pozitivne promene.

U Srbiji postoji Udruženje muzikoterapeuta, koje je osnovano 2001. godine. Udruženje je član Evropske muzikoterapijske konfederacije. Organizuje edukacije i muzikoterapijske radionice.

Pripremila: Jelena Radovanov Živanović