Kameleoni iz Algarvea

Naravno, tu je i poslovična sposobnost promene boje (za koju danas znamo da u daleko većoj meri služi komunikaciji nego kamuflaži) malo će ko od nas imati asocijaciju na Evropu. Štaviše, pomisao na kameleone na našem kontinentu svakako će mnogim ljudima zvučati krajnje nestvarno.

Jedna grupa kameleona u Evropi je, međutim, više nego stvarna. Ovi gušteri nastanjuju Algarve - najjužniju oblast Portugalije. Mada je reč o jedinim kameleonima na tlu Evrope, oni ne predstavljaju zasebnu vrstu, već najseverniju populaciju običnog kameleona, koji ima najširu geografsku distribuciju od svih 85 opisanih vrsta iz porodice Chamaeleonidae.

Mada se kameleoni u Algarveu pominju još u kapitalnom delu Karla Linea Systema naturae iz 1776. godine, njihovo prisustvo je u pravom smislu reči tek 1945. dokumentovao Temido, koji je smatrao da su uneti u Evropu svega dvadesetak godina pre nego što ih je izučavao. Postoje, međutim, posredni dokazi da su kameleoni dospeli u Algarve iz Maroka pomorskim putem, preko luke Esauire, što je moglo da se dogodi daleko ranije, budući da je ovu luku još od sedmog veka nove ere sa Iberijskim poluostrvom povezivao prometan trgovački put. Štaviše, genetička ispitivanja kameleona iz Algarvea dopuštaju i mogućnost da su ove zanimljive životinje već prisutne u Evropi i do dva milenijuma.

Iako su strogo zaštićeni zakonom, kameleoni iz Algarvea su ugrožena populacija čije stanje nije dovoljno ispitano. Pored sveprisutnog uništavanja staništâ radi poljoprivrede, industrije ili turizma, jedini slobodni kameleoni Evrope izloženi su i ilegalnom hvatanju sa ciljem da budu pretvoreni u kućne ljubimce; pored toga, mnoge grabljivice slade se njihovim jajima, u čemu prednjače svrake.

U poznatom romanu Izgubljena glava Damašena Monteira Antonija Tabukija, glavni junak u prolazu nailazi na dokumentarnu emisiju o kameleonima iz Algarvea - što piscu, pored živopisne međuigre kojom, u maniru klasičnog trilera, na trenutak daje odušak napetosti glavne priče, pruža priliku i za prefinjenu aluziju na manjinske, zapostavljene, raseljene, neshvaćene ili nečovečno tretirane grupe ljudi; kao i za neizbežno izgovorenu repliku o mitskoj, ali metaforičkoj sposobnosti kameleona da se savršeno kamufliraju - još jednoj suptilnoj aluziji na aspekte društvenog sistema i politike moći koji čine dublju tematiku ovog romana.