Demencija je nepovratni proces

Demencija se najčešće povezuje sa zaboravnošću ali to nije jedini simptom ‘'Demencija je skup znakova, skup simptoma koji se pre svega odnose na kognitivno propadanje. Kad kažem kognitivno mislim pre svega na intelektualno propadanje ali tu su i promene u sferi ponašanja. Najčešći uzrok demencije je Alchajmerova bolest, čak 60 odsto obolelih kojima se postavi dijagnoza demencije zapravo pate od ove bolesti. Njen tipični znak je zaboravnost," kaže za emisiju "Sve boje života" Biljana Salak Đokić, neuropsiholog u Centru za poremećaje pamćenja i demencije Kliničkog centra Srbije.

Svaka zaboravnost ne mora biti i znak za uzbunu jer, kako kaže dr Đokić,‘'Zaboravnost je sastavni deo života. Svakome se dešava da zaboravi nekakvu obavezu, nekakav rok ali ono što je bitno, što je tipično za demenciju jeste da samo podsećanje ne pomaže. Na postojanje nekog patološkog procesa ukazuje i odsustvo uvida - često ljudi koji su dementni odbijaju tu mogućnost da se sa njima nešto loše dešava pa navode različita opravdanja u smislu ja sam dovoljno pamtio za sve svoje godine, imam dovoljno godina života neka drugi to malo rade, i slično. Upravo je to odsustvo uvida jedan od indikatora da možda ipak nešto nije u redu i da treba potražiti pomoć."

Demencija se smatra "šunjajućom bolešću'' jer počinje gotovo neprimetno i razvija se kroz tri faze.‘'Karakteristike prve faze demencije su najčešće problemi sa pamćenjem ali se mogu javiti i teškoće u govoru'', objašnjava dr Đokić, ‘'osoba sve teže priziva određene reči, recimo ne može da pronađe odgovarajuću reč u rečenici, teško sklapa rečenice, ili se dešava da ukoliko je prisutna u prostoriji gde veći broj ljudi govori zbunjena je i da ne razume govor. Sve teže donosi neke odluke, povlači se, obavlja samo rutinske aktivnosti, bilo kakva novina dovodi do toga da se zbuni ili uplaši. Često su primetne promene raspoloženja bilo da je tužna plačljiva, da ima neke crne misli ali čak i to nije uvek neophodno dovoljno je recimo da postane apatična  ili svadljiva, impulsivna, razdražljiva'',

U drugoj fazi dolazi do produbljivanja simtoma pa osoba sve teže komunicira, praktično ne pamti ništa, sve je više zavisna od prisustva druge osobe. U ovoj fazi moguće je i da osoba odluta i ne ume da se vrati ili da ima halucinacije.

U trećem stadijumu postoji generalno propadanje ne samo u kognitivnoj sferi osoba postaje u potpunosti zavisna od pomoći druge osobe, postoje teškoće sa mokrenjem i stolicom, praktično ne prepoznaje sebi bliske osobe i to je stadijum koji pokazuje da malo šta možemo da uradimo osim one klasične medicinske nege.

‘'Pre svih ovih stadijuma postoji jedno razdoblje na koje sada naučna i stručna javnost usmerava svetla koje zovemo blag kognitivni poremećaj kada i sama osoba primeti da se nešto dešava da naše pamćenje ili naš govor nisu kao što su bili ranije i mi uradimo određene testove, određena ispitivanja i vidimo da postoji vrlo blago odstupanje od onoga što bi bilo očekivano za osobu njenog životnog doba i obrazovnog nivoa ali ne postoje nikakve teškoće u njenom svakodnevnom funkcionisanju, taj period zovemo razdobljem blagog kognitivnog poremećaja. Ono što je bitno, to ne znači da će osoba i razviti nužno pravu demenciju. Samo deset od sto osoba kojima se postavi dijagnoza blagog kognitivnog poremećaja tokom života razvije i pravu demenciju. Većina njih ukoliko se otkriju pravi uzroci stanja, ukoliko se adekvatno prati i interveniše na pravi način zadrži ovo stanje ili uspe da se vrati u neko normalno funkcionisanje. Dakle, ovo je razdoblje kada ima smisla i reagovati'', naglašava dr Đokić.

Alchajmerova bolest spada u neizlečive bolesti, lekovi koji su trenutno dostupni mogu da pomognu samo u relativnom održavanju određenog stanja. U toku su eksperimentalna klinička istraživanja koja se za sada veoma ograničeno sprovode.