Edvard Grig - borba za nacionalni muzički stil

Bio je odan želji da svoju zemlju prikaže kroz zvuke narodnih pesama i legendi. To je bilo toliko uspešno da su krajem 19. veka Francuzi govorili o dve muzičke škole – ruskoj i norveškoj

Najpoznatiji norveški kompozitor Edvard Grig imao je neverovatan talenat da pretoči ljubav prema svojoj zemlji u nešto što može da dopre do mnogo ljudi i sreću da postane poznat još za života. Prvenstveno zbog ''Koncerta za klavir u a-molu'' i muzike za predstavu '' Per Gint'', ali i kao kompozitor romansi i kratkih kompozicija za klavir, zbog kojih je i prozvan ''Šopenom severa''.

Edvard Grig, najpoznatiji norveški kompozitor rano je pokazao talenat za muziku. Još kao malo dete mogao je satima da svira na klaviru, da improvizuje i komponuje svoje komade. Međutim, prema ostalim predmetima u školi nije pokazivao ni približnu strast i uglavnom je imao loše ocene.

Dobio je nadimak ''Mosak'' jer je na pitanje nastavnika jedini znao da je ''Rekvijem'' komponovao Mocart, što je iznenadilo ostatak razreda koji nije ni čuo za čuvenog kompozitora.

Roditelji su ga poslali u Lajpcig, na najpoznatiji i najprogresivniji konzervatorijum u Evropi koji je osnovao Feliks Mendelson. Tu je mladi Grig imao pristup najboljim muzičkim pedagozima i evropskoj muzičkoj tradiciji.

Održao je svoj prvi koncert 18. avgusta 1861. u švedskom gradu Karlšamu. Bergenski debi imao je godinu dana kasnije kad je i diplomirao.

Vreme nacionalnog buđenja

Grigov rani muzički stil počivao je na nemačkoj romantičarskoj tradiciji. Vremenom ga je sve više menjao osećaj za nacionalnu pripadnost koji je rastao u umetniku i intenzivna potreba da stvori karakterističan norveški muzički stil.

Kontekst Grigivoj potrebi daje istorijska činjenica da Norveška tog vremena nije bila nacionalno slobodna zemlja. Posle podčinjenosti Danskoj, pala je pod političku kontrolu Švedske.

Nove inspiracije i uspesi: List, Bjernson, Ibzen

Započeo je plodnu saradnju sa piscem Bjernstjernom Bjernsonom (dobitnikom Nobelove nagrade za kljiževnost 1903.g.) na čije pesame i drame je komponovao muziku. Kulminacija njihove potrage za nacionalnim korenima i identitetom u nordijskoj baštini trebalo je da bude opera ''Olaf Trigvason'' zasnovana na životu norveškog kralja iz 10. veka.

Uspešan početak rada uskoro su zaustavili konflikti oko toga šta bi trebalo prvo uraditi - muziku ili libreto. Iako je projekat obustavljen, završeni delovi muzike nagoveštavaju da je Grig imao talenta da postane i vrhunski kompozitor opera.

Raskol između Bjernsona i Griga još više je produbilo prihvatanje potonjeg da paralelno počne da radi muziku za scenski komad Henrika Ibzrena ''Per Gint''.

Iako komponovati 26 numera različitih karaktera za Ibzenovu dramu nije bio toliko lak zadatak kao što se Grigu u početku činilo, njegovi rezultati bili su više nego uspešni. To se videlo već na premijera drame održanoj 24. februara 1876. godine u Kristijaniji, današnjem Oslu.

Potaknut popularnošću dela kod publike, Grig je odlučio da ovu muziku priredi i za koncertno izvođenje. Izdvojio je osam stavova koje je podelio u dve svite, poznate kao ''Svita Per Gint br. 1'' i Svita Per Gint br. 2''.

Saradnja dva velika norveška umetnika nastavila se i u narednim godinama. Pored ''Per Ginta'' Grig je komponovao muziku na šest Ibzenovih pesama.

Najpopularnija numera iz ''Per Ginta'' verovatno je finale prve svite ''Pećina planinskog kralja''. Ovo delo je redovno na repertoaru koncerata klasične muzike, a korišćeno je u brojnim igranim i animiranim filmovima, reklamama i video igricama.

Preko tri decenije generacije dece su strepele uz ovu muziku kad god bi se mali plavi junaci crtane serije ''Štrumfovi'' našli u nevolji. Svoje verzije ovog dela dalo je i nekoliko rok grupa, među kojima je najpoznatiji britanski sastav The Who.

Međutim, izgleda da Grig nije mogao da ga podnese. Kako je napisao u pismu prijatelju Francu Bajeru smatrao je da iritantno asocira na volovske puteve, preterani norveški nacionalizam i samozadovoljnost. Ali se nadao da će publika uočiti ironiju.

Na sreću, publika je reagovala samo na lepotu muzike.

I druga Grigova dela našla su svoje mesto u popularnoj kulturi. Time su učinila ovog kompozitora privlačnim širokoj publici, a ne samo onoj koja ceni klasičnu muziku.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.