Realan otisak prsta u virtuelnom svetu

Među njima je sve veći broj informacija povezanih sa zdravstvenim stanjem pojedinca, što omogućava inovativni pristup biomedicinskim istraživanjima. Digitalni fenotip je naš otisak na svetskoj mreži, koji ostavljamo koristeći mobilne aplikacije, prenosne fitnes uređaje, komunikacijom na socijalnim mrežama...

Koliko puta ste na Fejsbuk postavili status da se osećate bolesno, da vam smeta vreme... Da li imate aplikaciju na mobilnom telefonu koja vam prebrojava korake, kalorije, čestita i nagrađuje vas ako ste postigli ili premašili neki zadati cilj?

"Sveznajući" internet sigurno bolje poznaje vaše zdravlje od vašeg doktora, jer u idealnim uslovima, godišnji sistematski pregled bi bio jedini susret sa doktorom tokom kog biste proverili osnovne zdravstvene parameter, eventualno se požalili na tegobe i na osnovu toga dobili dalja uputstva za otkrivanje mogućeg zdravstvenog problema.

Ono što može da pomogne, kada je reč o zdravlju i faktorima rizika, jeste upravo digitalni fenotip-naš otisak na svetskoj mreži, koji ostavljamo koristeći mobilne aplikacije, prenosne fitnes uređaje, boraveći u "pametnom" okruženju, komunikacijom na socijalnim mrežama...

"Digitalni fenotip proizilazi iz svake naše interakcije sa digitalnim tehnologijama. Pojmovi za kojima tragate na Internetu, ili ukoliko živite u "pametnom" okruženju sa mnoštvom senzora, sve što radite biva negde zabeleženo. Za nas su od sve većeg značaja podaci o ljudskom zdravlju, i oni povezani sa faktorima rizika", smatra dr Mikele Loi, istraživač, student post-doktorskih studija na Federalnom politehničkom fakultetu u Cirihu. "Za ove podatke zainteresovani su lekari-zastupnici personalizovanog pristupa lečenju, kojima je bliska ideja da ćemo dobiti bolja saznanja o bolestima i faktorima rizika kombinujući genetičke i podatke o navikama ljudi sa digitalnim fenotipom. Druga grupa koja pretražuje veb tragajući za zdravstvenim indikatorima, jesu ljudi iz sektora javnog zdravlja".

Tragovi koje ostavljamo na internetu sigurno daju mnogo mogućnosti istraživačima, ali otvaraju pitanja poput bezbednosti podataka i moguće zloupotrebe. "Važno sa etičkog stanovišta jeste da većina ljudi, pored unapređenja ličnog zdravlja, najčešće žele da doprinesu i opštem dobru. Najčešće nisu pitani za dozvolu da se njihovi digitalni epidemiološki podaci koriste, ali su se već saglasili da njihovi podaci postanu javni prilikom prijavljivanja na određene sajtove i preuzimanjem željenih aplikacija. Važno je naglasiti da istovremeno sa zaštitom njihove privatnosti, ove podatke treba učiniti dostupnim istraživačima iz setora javnog zdravlja. Još jedna važna stvar je to što se oko pristupa podacima vrti veliki novac. Kompanije poput Gugla i Fejsbuka itekako zarađuju na informacijama koje poseduju o svojim korisnicima. Tu vidim problem, i smatram da treba da se pronađe način da se taj novac pravedno distribuira", dodao je dr Loi.