Mehaničar, naučnik, vizionar, jeretik - Leonardo da Vinči

Biograf Vazari tvrdi da je iskusni majstor Verokio odustao od slikarstva kada je video glavu anđela koju je nacrtao njegov najmlađi učenik, Leonardo da Vinči. Ali, da Vinči nije bio samo genijalan umetnik.

Leonardo je verovao u zakon sklada u makrokosmosu, pa njegovi arhitektonski crteži sadrže savremenu ekološku ideju o zaštiti prirode i čoveka, kao i kućama punim svetla i vazduha. Da Vinči je izradio minijaturnu kanalaziciju i pumpu, usavršio Arhimedesov izum za crpljenje vode primenivši zakon spojenih sudova, koji će tek biti otkriven.

Maštao je o mašini za podizanje tereta, velikoj bušilici za probijanje bregova, mehaničkom vretenu za upredanje užeta. U Paviji je napravio ventilator.

Traktat o anatomiji

Kao većina renesansnih umetnika, Leonardo je na klasičan način, pripadao pokretima i školama koje su to vreme cvetale širom Italije, kao što su neoplatoničari, neopitagorejci, hermetisti. Slikar je posmatrač prirode i da Vinči je istraživao spoljašnost, kao i unutrašnjost.

U mrtvačnicama bolnica Santa Maria Nuova i Santo Spirito, Leonardo je počeo da secira leševe kako bi saznao što više o ljudskoj anatomiji. Napisao je „Traktat o anatomiji" i „Studiju o ljudskom začetku".

Proučavao je građu ljudskog oka, tako što bi očnu jabučicu stavio u belance. Ovaj način naučnog istraživanja, ostao je u upotrebi još nekoliko vekova.

Maska sa velikim, staklenim očima

Da Vinči je je posmatrao svet oko sebe i razmišljao nekoliko vekova unapred. Plima i oseka u Veneciji, naveli su ga na ideju o izradi oružja. Mletačkoj Republici pretila je opasnost od Turaka, a Leonardo je smatrao da bi turska vojska mogla ući u Italiju kopnenim putem, ali samo ako pređe reku Soču.

Rešenje za odbranu napada, bila bi maska s velikim staklenim otvorima za oči. Po tim imenom, čuvaju se nacrti i beleške koji dokazuju da je Leonardo započeo izradu ronilačkog odela. U jednom trenutku, uništio je ronilačku masku i odelo kako bi sprečio da njegov izum bude iskorišćen za potapanje brodova i ljudi na njima. U nacrtima i idejama, Leonardo je koristio principe statike i dinamike.

Ogromne sprave za izbacivanje strela, jurišni mostovi, bacači s projektilima, samohodna jurišna kola, nacrt za mitraljez u obliku lepeze s devet otvora za vatru, što će nekoliko vekova kasnije postati kaćuša Crvene armije, bili su samo neke od zamisli.

Prvi robotičar

Milanski vojvoda, Lodoviko Sforca ili Lodoviko Moro zainteresovao se za Leonardove projekte. Paradoksalno, upravo će Sforca postati veliki da Vinčijev pokrovitelj, ali ne u konstrukciji oružja, već u umetnosti. Milanski vojvoda je naručio fresku „Poslednja večera", kao i jedan od najlepših renesansnih, ženskih portreta, „Dama s hermelinom", na kome je Cecilija, Sforcina ljubavnica.

Četiri veka kasnije, pronađeni su Leonardovi nacrti za mehaničkog čoveka-viteza koje je izradio, takođe pod Sforcinim patronatom.

Na crtežima, ovaj mehanički čovek je ispunjen kablovima koje pokreće čekrk. Robotičar Mark Roshajm napravio je, 2002. godine, radni model Leonardovog viteza. U savremenim filmovima, često možemo sresti motiv izgubljenog (i pronađenog!) da Vinčijevog robota. Verovatno, jer u nama postoji želja da vidimo mehaničku lutku, tu veličanstvenu igračku jednog od najvećih i najzagonetnijih umova u istoriji sveta.