Edvard Grig, Šopen severa

Većina ljudi verovatno nije ni svesna koliko je puta čula dela kompozitora Edvarda Griga u brojnim filmskim i animiranim ostvarenjima, reklamama, a u novije vreme i video igrama.

Posebno se često izvode Koncert za klavir i orkestar u A-molu, Svita Holberg i muzika za dramu ''Per Gint''.

Najveći norveški kompozitor bio je i jedan od vodećih predstavnika romantizma u muzici. Pretežno je komponovao simfonije, sonate, koncerte i kratke kompozicije za klavir, zahvaljujući kojima je prozvan "Šopenom severa".

Koristeći motive iz norveških narodnih pesama u svom stvaralaštvu, pomogao je da se međunarodna javnost zainteresuje za norvešku muziku i uticao na razvoj nacionalnog identiteta te zemlje. 

Smatra se da je istovremeno bio i nacionalistički i kosmopolitski orijentisan. Bio je mišljenja da njegova muzika izražava kako lepotu norveškog seoskog života tako i kulture Evrope u celini.

Ceneći njegov doprinos i ljubav domaće publike prema njegovim delima, norveška vlada mu je, sa samo 29 godina, dodelila doživotnu državnu penziju. Najpoznatiji je građanin Bergena. Brojne statue sa njegovim likom ukrašavaju taj grad, a institucije nose njegovo ime.

Grigova porodica se u Bergen doselila iz Škotske 1770. godine i prvobitno su se prezivali Greg. Ubrzo su počeli da se bave ribarenjem i trgovinom.

Kada je 1843. godine Edvard rođen, u imućnoj porodici se podrazumevalo muzičko obrazovanje. Kao najbolji pijanista u gradu, Grigova majka Gezin, prenela je znanje i na sina. I ona i njeni roditelji bili su aktivni u lokalnom muzičkom društvu ''Harmonien''. To je jedan od najstarijih orkestara na svetu, danas se naziva ''Bergenska filharmonija'', a njegova koncertna dvorana nosi ime ''Sala Grig'' .

Kao najznačajniji dan u životu, Grig je pamtio onaj kada je svirao za Ole Bula. Bul je bio jedan od najuticajnijih violinista svog vremena, poreklom iz Bergena. Priređivao je koncerte širom Evrope i Severne Amerike.

Pošto je tog dana čuo petnaestogodišnjeg Edvarda, preporučio je njegovim roditeljima da ga pošalju na konzervatorijum u Lajpcig. U Lajpcigu je Grig uživao u širenju kulturnih vidika koje mu je pružala, za svetske uticaje otvorenija sredina od njegovog rodnog grada. Ali je takođe i patio.

Bunio se protiv discipline koju su nametali profesori i jedva preživeo tuberkulozu i zapaljenje plućne maramice. Posledice bolesti osećaće do kraja života. Zbog respiratornih infekcija često je posećivao sanatorijume i banje.

Kopenhagen i brak 

Posle završetka studija, preselio se u Kopenhagen. Tamo je obnovio kontakt sa rođakom u drugom kolenu Ninom Hagerup i, očaran njenim divnim pevanjem, zaprosio ju je. Ninina majka uopšte nije bila oduševljena Edvardom. Jednom prilikom je rekla: „On je golja! Ništa ne zna da radi i komponuje muziku koja nikoga ne zanima!"

No, to nije osujetilo Edvardovu i Nininu vezu. Verili su se u proleće 1865. godine. Na poklon joj je dao četiri pesme koje je napisao prema tekstu njihovog prijatelja Hansa Kristijana Andersena.

Nazvao ih je „Melodije srca". Dve godine kasnije su se i venčali. Ubrzo je počeo da radi na „Koncertu za klavir u A-molu". Imao je 25 godina i velike ambicije da ostavi trag u muzici.

Pošto je to jedna od najpopularnijih kompozicija klasične muzike, izgleda da je u tome i uspeo. To delo, u kome su primetni motivi iz norveške narodne muzike, često porede sa Klavirskim koncertom u A-molu Roberta Šumana. Šumanov koncert, Grig je imao prilike da čuje u interpretaciji njegove žene Klare Šuman dok je studirao u Lajpcigu.

Grig je „Koncert za klavir u A-molu" prepravljao najmanje sedam puta. Poslednju verziju završio je nekoliko nedelja pre smrti. Upravo je ona i najpopularnija.

Ali, kreativni uzlet pratila je velika nesreća na privatnom planu. Dok se još oporavljao od smrti velikog prijatelja kompozitora Rikarda Nordaka, Griga je pogodila još veća tragedija.

Svega šest nedelja od premijere Koncerta u A-molu, dok su Grigovi bili u poseti Bergenu, njihova jednogodišnja ćerka Aleksandra je umrla od meningitisa. To je narušilo harmoniju Nininog i Edvardovog braka koji ni finansijske teškoće koje su trpeli prethodnih godina nisu mogle da poljujaju.

Svojevrsnu slamku spasa predstavljalo je putovanje i Rim i upoznavanje sa najvećim pijanistom tog vremena. Francom Listom.