Romantični susreti neandertalaca i drevnih ljudi

Prvi trag DNK neandertalaca nađen je u fosilnom ostatku 1997. godine. Od tada, naučnici su u brojnim kostima neandertalaca otkrili genetički materijal, pa i kompletne genome, a rezultati tih analiza pružili su veliko iznenađenje.

Danas, do dva procenta DNK neafričkih ljudi potiče od neandertalaca. To genetičko nasleđe rezultat je polnog mešanja neandertalaca i predaka današnjih Evropljana i Azijata, koje je trajalo otprilike 50.000 godina. 
Najnovije studije, takođe, skreću pažnju na to da je ukrštanje uticalo i na zdravlje današnjih ljudi ‒ od pojave alergija do depresije.

Međutim, naučnici su nedavno otkrili da su geni cirkulisali u oba pravca. U studiji objavljenoj u časopisu „Nejčer", navode se analize naučnika koji su u Altaju, u Sibiru, u ostacima neandertalaca ženskog pola našli delove genetičkog materijala čoveka. Ta razmena se, prema zaključku naučnika, dogodila pre oko 100.000 godina. Najnovija vremenska odrednica je zbunjujuća, jer postoje mnogi dokazi koji ukazuju na to da preci današnjih neafrikanaca nisu migrirali iz Afrike do pre nekih 50.000 ili 60.000 godina. Moguće je, smatraju istraživači, da su ti neandertalci dobili DNK kao posledicu misterioznih ranih migracija ljudi. „Mislim da su naša zapažanja tačna, ali je priča koja se krije iza toga prilično sporna", rekao je dr Adam Sjepl, genetičar iz Laboratorije „Kold Spring Harbor" i koautor studije.

Homosapijensi i neandertalci razdvojili su se od zajedničkog pretka pre oko 600.000 godina u Africi. Kasnije su se preci neandertalaca proširili Evropom, Bliskim istokom i centralnom Azijom. Tokom evolucije, neandertalci su stekli posebnu anatomiju, zdepastu i jaku građu, i bili su impresivni lovci na krupnu divljač. Smatra se da su poslednji neandertalaci umrli pre 40.000 godina.

Naučnici Instututa za evolucionu antropologiju „Maks Plank" prikupili su 2010. godine gotovo 60 procenata genoma neandertalca iz fosila nađenih u pećini u Hrvatskoj. Otkriveno je da su neandertalci imali zajedničke genske mutacije sa današnjim Evropljanima i Azijatima, ali ne i sa modernim Afrikancima.

Tri godine kasnije, tim Instituta rekonstruisao je kompletne genome muškarca neadertalca iz kosti prsta starog najmanje 50.000 godina, otkrivenog u Altaju. Poređenje genoma iz Sibira i genoma modernog čoveka potrdilo je ukrštanje.

Naučnici su nedavno prikupili još DNK materijala iz evropskih fosila neandertalaca, i detaljno rekonstruisali jedan hromozom ‒ „hromozom 21". Dr Serdži Kasteljano, genetičar Instututa „Maks Plank", uporedio je evropski DNK neandertalca sa uzorcima gena iz Sibira. Interesovalo ga je koliko su bile izolovane populacije neandertalaca međusobno, i u kakvim su odnosima bile sa današnjim ljudima. U tome mu se priključio dr Sjepl, čiji je tim, unazad nekoliko godina, razvio statističke modele za praćenje promena DNK tokom vremena. Koristeći tu tehniku, istraživači su u mogućnosti da uporede genome i izvedu zaključke o njihovoj zajedničkoj genetičkoj istoriji ‒ na primer, kako su se preci neandertalaca razdvojili, i kolike su populacije tih predaka bile.

Istraživački tim koristio je te modele da analizira DNK neandertalaca i homosapijensa. Rezultati su potvrdili zaključke prethodne studije. Deo DNK neandertalaca završio je kod modernih Evropljana i Azijata.

Dodatno, nađen je još jedan neočekivani primer razmene gena: neandertalci iz Sibira dele neke mutacije sa današnjim Afrikancima, ali ne i sa Evropljanima i Azijatima. Nalaz sugeriše da se afički rod ljudi ukrštao sa precima neandertalaca iz Altaja, pre nego što su se oni izdvojili od ostalih. Dr Kasetljano i dr Sjepl prvo su mislili da nešto nije u redu sa njihovim nalazom i ponovili su postupak. „Ponovili smo analizu više puta, ali rezulat je uvek bio isti", rekao je dr Sjepl za „Njujork tajms".

Jednom kada su prihvatili da je do ukrštanja zaista došlo, utvrdili su i kada se to dogodilo. Naime, kada se DNK prenosi generacijama, nastaju nove kombinacije, što istraživačima omogućava da utvrde vremensku distancu. Na osnovu tih mešanja gena, procenili su da su se ljudi i preci neandertalaca iz Sibira ukrštali pre 100.000 godina.

„Zaista čudno, to je moj glavni utisak", rekao je dr Bens Viola, paleontolog sa Univeziteta u Torontu i koautor studije, i dodao da je bio skeptičan kada je video nove genetičke podatke. Ipak, krenuo je u potragu za mogućim odgovorima među fosilnim ostacima. Tako, na primer, naučnici su 1930. godine u Izraelu otkrili ostatke 120.000 godina starog fosila, koji je bio nalik današnjim ljudima. Mnogi su bili mišljenja da je uzorak fosila posledica neuspele migracije iz Afrike, i da nije u genetičkoj vezi sa današnjim ljudima.

Prošle jeseni, kineski istraživači otkrili su jedan intrigrantni dokaz ‒ 47 zuba, čija je starost, procenjuju od 80.000 do 120.000 godina. Naučnici tvrde da su zubi pripadali modernim ljudima. Ipak, dr Viola nije sasvim ubeđen u tačnost kineske studije, on smatra da je najverovatniji scenario taj da su se ljudi tokom migracije na Bliski istok sreli sa neandertalcima i ukrstili. Neandertalci su zatim krenuli na istok u Sibir, noseći ljudski DNK sa sobom. „Čini se da je zaista tako bilo. Novi nalazi su prilično koherentni", kaže Džonatan K. Pričard, genetičar Univerziteta Stanford, koji nije učestvovao u studiji.

Dr Pričard smatra da bi dalja istraživanja drevne DNK pomogla da se odgonetnu mnoga pitanja koje nova studija o ukrštanju drevnih ljudi i neandertalaca otvara, dok bi naučnicima to svakako pomoglo u razumevanju nivoa i složenosti tog odnosa. On veruje da ćemo u narednih nekoliko godina imati više podataka koji bi mogli da razreše tu veoma interesantnu slagalicu.