DraMatematika

Kreativna drama kao nastavni metod već duži niz godina zastupljena je uglavnom u nastavi društvenih nauka. Prvi u toj nastavnoj inovaciji bili su profesori srpskog jezika i književnosti koji su taj nastavni metod prepoznali kao način da zainteresuju učenike za nastavu književnosti - naročito ga primenjuju u realizaciji časova na kojima se obrađuje lektira.

Međutim, u poslednje vreme drama kao nastavni metod ulazi i na časove prirodnih nauka. Jedan od prvih koji se u okviru svog predmeta upustio u taj vid kreativne nastave jeste Miodrag Savović, profesor matematike u Četvrtoj beogradskoj gimnaziji.

Profesor Savović priznaje da je i sam smatrao da je drama nespojiva sa njegovom profesijom. Nikad nije bila deo njegovog formalnog ili neformalnog obrazovanja, ali profesionalna radoznalost ga je navela da odabere dramski pristup u nastavi kao vid svog profesionalnog usavršavanja.

Drama se pokazala primenljivom u matematičkim oblastima koje zahtevaju vizuelizaciju, u npr. geometriji, uz brojeve, funkcije itd.

Tako je nastala „DraMatematika".

Zajedno sa učenicima stvoreni su kratki dramski igrokazi u vezi sa pojedinim matematičkim sadržajima, kao što su krive drugog reda ili pravila logaritmovanja. Učenici se iz zone poznatog stila učenja, koji je uglavnom pasivan (slušanje predavanja i rešavanje zadataka) izmeštaju na nesiguran teren u kome nema ustaljenog protokola, tačnih i netačnih odgovora. Prethodno ispredavana lekcija postaje predmet razrade kroz pokret, muziku, stih, priču... U proces dramatizacije uključeno je celo odeljenje. Svako ima pravo da dâ predlog, smisli figuru i na kraju, zajedno sa drugima, sklopi sve u jednu celinu.
Uloga profesora je da razgovara sa učenicima o sadržaju i pomogne im da što bolje definišu i realizuju svoje ideje. S druge strane, učenici se, između ostalog, uče i poštovanju različitih stavova i mišljenja.

Učenici ističu da im je takav vid nastave veoma zanimljiv - aktivniji su, oprobavaju se u veštinama za koje nisu ni znali da poseduju, dolaze u priliku da bolje upoznaju jedni druge, i ono što je za nastavu veoma važno ‒ usvajaju znanje sa razumevanjem.

Profesor Savović kaže: „Svakako, ne gajim iluziju da se svi nastavni sadržaji matematike mogu uspešno realizovati primenom dramskih tehnika ili da je drama najidealnija od svih metoda". Međutim, zastupa stanovište koje je dokazao i u praksi ‒ da se ʼdramski metodʼ gotovo ravnopravno može koristiti i kombinovati sa ostalim metodama u nastavi matematike.