Miris zločina

Miris - čulo najstarije

Od svih pet ljudskih čula, čulo mirisa je evolutivno najstarije i ostvaruje najveću povezanost sa emocijama i sećanjem. Za razliku od informacija dobijenih drugim čulima, koje do kore velikog mozga putuju preko talamusa, miris dolazi direktno do limbičkog sistema, i njegovih sastavnih delova ‒ amigdale, koja informacijama daje emocionalno značenje, i hipokampusa, zaduženog za prelaz informacija iz kratkoročne u dugoročnu memoriju. Zato miris brzo i neposredno pokreće sećanja čak i onda kada nije identifikovan.

 „Policija često koristi svedoke koji vizuelnom identifikacijom, pa čak i fonoskopskom (pomoću glasa) prepoznaju počinioce kriminalnih dela, ali dosad nije bilo ljudi koji su svedočili i prepoznavali prestupnike isključivo na osnovu mirisa", objasnio je profesor Mats Olson, eksperimentalni psiholog na Institutu Karolinska u Švedskoj. Istraživanjem su, kako kaže, želeli da utvrde da li ljudi mogu da identifikuju zločince prema mirisu.

Iako postoji uvreženo mišljenje da je ljudsko čulo mirisa inferiorno u poređenju sa drugim sisarima (poznato je da se u istragama najviše koriste psi), istraživanja pokazuju da ljudi imaju sposobnost da razlikuju osobe po njihovom jedinstvenom telesnom mirisu. Da bi saznao više o pamćenju stresnih događaja pomoću mirisa, Olson je sa timom istraživao koliko dobro ljudi prepoznaju telesni miris u forenzičkom okruženju.

Svedočenje nosom

Učesnicima istraživanja prikazivali su video-snimke ljudi koji izvršavaju nasilne zločine, uz prisustvo mirisa za koji im je rečeno da pripada počiniocu. Na isti način gledali su i neutralne snimke. Zatim je trebalo da od pet različitih telesnih mirisa prepoznaju onaj koji pripada prestupniku.

U skoro 70% slučajeva izvršili su tačnu identifikaciju. Interesantno je da su ispitanici daleko bolje pamtili i prepoznavali telesne mirise kad su ih povezivali sa emotivno nabijenijom situacijom.

Naučnici su sproveli isti eksperiment, ali varirajući broj mirisa (tri, pet i osam telesnih mirisa) i vreme između gledanja video-snimka i procesa identifikacije - od 15 minuta do jedne nedelje. Čak i u slučaju osam telesnih mirisa, učesnici su i dalje bili u stanju da prepoznaju kriminalca.

Tačnost njihove identifikacije smanjila se sa povećanjem broja mirisa, ali slične rezultate dala su i istraživanja koja se odnose na vizuelna i fonoskopska svedočenja. Rezultati istraživanja pokazuju da se sposobnost prepoznavanja na osnovu telesnog mirisa znatno smanjuje ako se identifikacija vrši nedelju dana posle zločina.

„Naš rad pokazuje da ljudi mogu sa izvesnom sigurnošću razlikovati telesni miris počinioca", zaključio je Olson. On smatra da bi takav vid identifikovanja mogao koristiti u krivičnim slučajevima prilikom kojih je žrtva bila u bliskom kontaktu sa napadačem, ali ga nije videla i zato ne može vizuelno da ga identifikuje.