Selektivno sećanje kao rani pokazatelj gubitka pamćenja kod starijih osoba

Test pamćenja emocionalnih sadržaja

Majkl Jasa, profesor koji se bavi neurobiologijom i ispitivanjem ponašanja, zajedno s kolegama napravio je namenski test kojim se ispituje pamćenje priča različitog emocionalnog sadržaja.

Cilj je da se objektivno utvrdi manjak zapamćenog sadržaja kod ispitanika, kao i negiranje ili odbacivanje određenih elemenata priče. Ispitanici su različitog starosnog uzrasta, a posebno su ciljani oni koji bi mogli biti u početnom stadijumu Alchajmerove bolesti.

U ispitivanju su učestvovale 32 starije osobe ‒ 21 žena i 11 muškaraca prosečne starosti 74,8 godina. Njima su naglas čitane priče a oni su bili zamoljeni da ispričaju sve detalje kojih se sećaju dvadeset minuta posle čitanja, i sedam dana nakon toga.

Naučnicima je bilo važno da uoče varijacije koje nastaju tokom vremena. Cilj je bio da se uporede odgovori subjekata na pozitivne, negativne i neutralne priče kako bi se utvrdila uloga emocionalnog faktora u pamćenju, odnosno zaboravljanju sadržaja.

Isti ispitanici radili su i kontrolni test opšteg pamćenja. Važno je napomenuti da ni kod jednog subjekta nije bilo upadljivog oštećenja pamćenja niti je iko od njih imao već ustanovljenu kliničku dijagnozu.

Rezultati studije

Analizom rezultata, istraživači su utvrdili da starije osobe koje imaju lošije rezultate na testu pokazuju upadljivu sklonost ka pamćenju pozitivnih sadržaja, uz slabo memorisanje neutralnih sadržaja.

S druge strane, osobe sa boljim rezultatom na testu opšteg pamćenja, zapamtile su mnogo više detalja iz priča neutralnog sadržaja, ali nauštrb pamćenja pozitivnih detalja.
Profesor Jasa je objasnio:

„ Pretpostavljamo da je sklonost ka pamćenju pozitivnih sadržaja kompenzatorni mehanizam koji maskira početak procesa gubljenja pamćenja kod starijih. Ipak, i dalje je to samo pretpostavka.

Selektivno pamćenje pozitivnih detalja može biti u vezi sa emocionalnim faktorom i vrednostima koje ti sadržaji imaju za pojedinca. Upravo razumevanje mehanizama koji stoje iza ovakvih rezultata biće cilj narednih studija".

Buduće studije biće zasnovane na pretpostavci da postoji veća verovatnoća da će se kod osoba koje su sklone da pamte pretežno pozitivne sadržaje tokom vremena razviti Alchajmerova bolest.

Ako se to dokaže, novi test će biti standardizovana tehnika za rano i objektivno utvrđivanje mogućnosti tog oboljenja.