Klasna pripadnost oblikuje muzički ukus

Rezultati studije potvrđuju da pripadnost društvenoj klasi istovremeno znači i oblikovanje određenih kulturnih stavova i obrazaca ponašanja, pa time i muzičkog ukusa, zaključak je studije koja je nedavno objavljena u kanadskoj „Sociološkoj reviji".

„Sam ukus nije direktno povezan sa pripadanjem određenom društvenom sloju. Međutim, ukus se filtrira na poseban način u okviru uže zajednice kojoj pripadamo", smatra Geri Vinstra, autor studije i profesor sociologije na Univerzitetu u Vankuveru.

Šta ljudi vole da slušaju

Učesnici studije intervjuisani su putem telefona. Obavljeno je 1600 intervjua sa ispitanicima u Vankuveru i Torontu koji su odgovarali na pitanja o 21 muzičkom žanru. Sam autor studije bio je istovremeno i jedan od subjekata. On je odgovorio da voli laganu muziku, mjuzikle i pop muziku. Ispitanici nižeg obrazovnog nivoa kao omiljene žanrove navodili su kantri i disko muziku, evergrin, hevi metal i rep. Bogatiji i oni sa višim stepenom obrazovanja birali su klasičnu muziku, bluz, džez, operu, pop, rege, rok i mjuzikle.

Muzički ukus i klasna pripadnost

Kanadska studija dotiče važna pitanja iz oblasti sociologije kulture. Najvažnija dva pitanja jesu: da li kulturološki izbori prate određenu društvenu klasu i da li određene kulturne preferencije definišu elitu na način koji izdvaja tu društvenu grupu od svih ostalih slojeva.

Pripadnost određenoj klasi ali i brojni drugi faktori kao što su uzrast, pol, etnička pripadnost i imigrantski status oblikuju muzičke ukuse na veoma zanimljiv i kompleksan način.

Bitno je isto tako i ono što ljudi ne žele da slušaju, koja vrsta muzike im se ne sviđa. „Ono što se dopada višoj klasi, ne sviđa se nižoj, i obratno", objasnio je autor studije.