Međunarodna kosmička stanica – život u orbiti

Za to vreme, stanica je bila dom za više od 220 žena i muškaraca iz različitih zemalja, u timovima od troje ili šestoro. Modularni koncept građe omogućio je postepeno dodavanje elemenata različite namene, te je danas stanica u celini duga oko stotinu metara. Njeni glavni delovi su ruski moduli Zvezda i Zarja, američki ‒ Juniti, Destini, Harmoni i Trankviliti, evropski Kolambus i japanski Kibo, uz brojne potporne, skladišne i pomoćne komponente, solarne ploče za snabdevanje energijom, vazdušne komore za pristajanje kosmičkih brodova, prefinjenu robotsku ruku kanadske izrade i kupolu za posmatranje sa sedam prozora, načinjenu u Italiji.

Stanica kruži oko naše planete na udaljenosti u rasponu od 330 do 435 kilometara i u vedrim noćima može se opaziti golim okom kao sjajna tačka koja lagano klizi nebom.

Tehnička rešenja razvijena da olakšaju suočavanje sa izazovima života u uslovima mikrogravitacije, popularno nazivane „bestežinskim stanjem" ‒ od posebnih načina pakovanja obrokâ i upotrebe hrane, preko namenski osmišljenih uređaja za održavanje lične higijene i recikliranje vode, sve do prvog zalogaja zelene salate uzgojene u svemiru ‒ otvorila su puteve ka brojnim novim tehnologijama koje se uveliko koriste i na Zemlji.

Biološki i biomedicinski eksperimenti dali su dragocene informacije o uticaju svemirskog okruženja na živa bića (mikroorganizme, crve, insekte, pauke, ribe, glodare), ali i o delovanju mikrogravitacije na zdravlje ljudi i upotrebi savremenih medicinskih uređaja u svemiru. Mnogi ispitivani organizmi pokazali su otpornost na nepovoljne uslove, što može biti značajno u potrazi za životom u vasioni. Na stanici su izvedena i brojna istraživanja iz oblasti fizike i hemije materijala. Pored toga, alfa magnetski spektrometar traga za odgovorima na pitanja o prirodi zagonetne „tamne materije", ispitujući sudare kosmičkih zraka sa Zemljinom atmosferom, a odgovarajući instrumenti proučavaju interakcije Sunčevog vetra sa magnetnim poljem naše planete, kao i uticaj astrofizičkih činilaca na klimu.

Na stanici je načinjeno i uzgredno zapažanje koje se duboko odrazilo na razumevanje procesa formiranja planetarnih sistema: ponašanje mlevene kafe i drugih zrnastih materijala pri mikrogravitaciji ukazalo je naučnicima na presudnu ulogu elektrostatičkog privlačenja u početnoj fazi stvaranja grudvica od kojih će nastati zvezde i planete.

Neprestano izložena opasnostima negostoljubive sredine, Međunarodna kosmička stanica održala se deceniju i po zahvaljujući stalnim naporima i odvažnosti astronauta, koji su često izlazili iz nje da bi izvršili različite popravke. Stanica je uspešno prebrodila nekoliko potencijalno ozbiljnih havarija, bliski susret sa kosmičkim otpadom, kao i Sunčeve bure koje su zahtevale da se posada preseli u odeljak sa posebnom zaštitom od pogubnog zračenja. Stoga svakako nije lišena ironije činjenica da dugoročnu budućnost stanice, daleko više od bilo koje svemirske nedaće, ugrožavaju političke napetosti na Zemlji i večita debata o svrsishodnosti krupnih novčanih ulaganja koja takav jedinstveni naučnoistraživački poduhvat iziskuje. Ipak, dogovoreno je da će Međunarodna kosmička stanica biti u radnom stanju još najmanje osam godina, a sve se više govori i o budućoj ulozi stanice u pripremi eventualnih istraživačkih misija upućenih ka Mesecu ili Marsu.

Pored naučnog doprinosa o kojem svedoči više od 1200 objavljenih radova, Međunarodna kosmička stanica igra važnu ulogu u obrazovnim aktivnostima kroz posebno osmišljene nastavne projekte, direktan kontakt sa astronautima i obilje dostupnog materijala, uključujući i interaktivni trodimenzionalni model stanice koji zainteresovanima pruža priliku da se oprobaju u rešavanju verno simuliranih problema. Članovi posada pružili su i veliki doprinos boljem razumevanju nauke u javnosti i podizanju svesti o opštem značaju kosmičkih istraživanja.

Povezujuću i prosvetiteljsku ulogu Međunarodne kosmičke stanice možda je najbolje iskazala kultna pesma Dejvida Bouvija „Space Oddity", koju je nadahnuto prilagodio i izveo kanadski astronaut Kris Hedfild, podarivši joj novo značenje.

Tako opevana, Međunarodna kosmička stanica je savremeno otelovljenje i plod istraživačkog duha iskazanog slavnom rečenicom pionira astronautike Konstantina Eduardoviča Ciolkovskog: „Zemlja je kolevka čovečanstva ‒ ali ko bi želeo da zauvek ostane u kolevci?"