Hajka na holesterol

Lista ozloglašenih namirnica vremenom se menjala. Ipak, već dvadeset godina prisutna je informacija da povišene vrednosti lipida u krvi mogu dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema. I to je postao aksiom. Menjaju se naučne preporuke o poželjnim vrednostima holesterola u krvi. Prema dosadašnjim navodima, poželjna koncentracija ukupnog holesterola iznosi pet milimola (mmol/l).

U suštini, sve se svodi na meru. Previše holesterola ubija. Premalo istog, takođe remeti normalno funkcionisanje organizma.

Bez holesterola nema života

Kako to sad - bez holesterola nema života? Jednostavno - holesterol je izvorna materija za sintezu hormona. Neophodan je pre svega u sintezi hormona polnih žlezda i hormona kore nadbubrega, vitamina D i žučnih kiselina. Važno je reći i da je holesterol neophodan kao sastavni deo organizma ‒ kao strukturna materija u ćelijskim membranama.

Holesterol se ubraja u zoosterole jer je tipičan prozvod životinjskog metabolizma i javlja se u hrani životinjskog porekla. Na pojedinim proizvodima koji su očigledno biljnog porekla često je istaknuto „bez holesterola". U koštičavom voću, na primer, ne može biti holesterola. Pitamo se da li je to marketing u službi hajke na holesterol, predrasuda da nismo dovoljno informisani ili obrazovna poruka. U literaturi se navode namirnice biljnog porekla koje u složenom biohemijskom mehanizmu utiču na stvaranje nosača čestice holesterola i na povećanje koncetracije dobrog holesterola ‒ maslinovo ulje je primer.

Da je sve vrlo jednostavno i da jedino ishranom životinjskog porekla unosimo holesterol, vegeterijanci ne bi nikada imali povećane vrednosti masnoća u krvi. A nije baš tako... Organizam ima sposobnost da sintetizuje dve trećine endogenog holesterola, dok se samo jedna trećina unosi hranom. To je onda egzogeni holesterol. Vezuje se za proteine, rastvara u krvnoj plazmi i cirkuliše krvotokom.

Da bi se razumelo kako povećane vrednosti holesterola mogu da dovedu do ishemijske bolesti srca, neophodno je da se razume sinteza, apsorpcija i ekskrecija, izlučivanje. Poremećaj u bilo kojem od tih procesa povećava rizik za nastanak arteriosklerotskih promena. Terapijski pristup u budućnosti biće usmeren na svako od tih polja.

Da priča bude zaokružena, postoje dve forme holesterola ‒ LDL i HDL ‒ loš i dobar holesterol. Razlika je značajna. Visok nivo LDL holesterola u krvi istovremeno povećava mogućnost obolevanja od arterioskleroze. Što je koncentracija LDL-a u plazmi veća, veći je rizik od kardiovaskularnih i nezaraznih hroničnih bolesti. HDL holesterol nema aterogeni potencijal; zaštitnik je krvnih sudova. Štiti nas od arterioskleroze.

Zaključak bi mogao da bude jednostavan: bez holesterola nema života, ali povećena koncetracija holesterola ugrožava život. Dakle, bitna je mera ‒ ni premalo ni previše.