Žene i ekonomija

Od druge polovine 20. veka žene masovno počinju da traže posao. Broj zaposlenih žena iz godine u godinu je u porastu, može da se kaže da se promenila i polna struktura zaposlenih. Međutim, mnoge žene još uvek nisu u mogućnosti da ostvare sva svoja prava na poslu i pokažu prave potencijale i sposobnosti. Na tako nešto utiču brojni faktori. U nekim sredinama ženama nije omogućeno da se adekvatno obrazuju, pa su prisiljene da rade jednostavnije poslove, na kojima se teško napreduje. Kasnije, po osnivanju porodice, važno je zbrinuti decu ‒ iako se slika iz dana u dan menja, ta briga još uvek sputava ženu da misli o napretku na poslu. Ambiciozne žene, koje žele da napreduju, a pri tome ne očekuju nikakve povlastice u odnosu na muškarce, mukotrpno se probijaju do rukovodećih mesta, i zbog toga često nisu omiljene u okruženju.

Sve moguće analize ukazuju na to da postoji još uvek izrazito diskriminatorska praksa poslodovaca kada se bez iznošenja jasnih argumenata radije opredeljuju za muškarca nego za ženu, bez obzira na to što oboje imaju iste kvalitete. Osim uskraćivanja posla zbog moguće trudnoće, neretko (posebno u ʼtranzicionimʼ zemljama centralne i istočne Evrope) žene dobijaju otkaz poslije porođaja, ili im se čak uskraćuje porodiljsko odsustvo.

Takvim problema bi se verovatno drugačije pristupalo da su žene u prilici da više učestvuju u vlasti i da budu na rukovodećim mestima ‒ ne zbog toga, kako se često pogrešno misli, da bi bile vladarke i imale moć nad slabijima, već zbog toga što ta mesta direktno utiču na menjanje stavova, zakona, pravilnika, odredbi, navika...

Ekonomski položaj žena u Srbiji

Žene u Srbiji čine više od polovine stanovništva i više od polovine radne snage. Stopa nezaposlenih žena u Srbiji u 2009. godini bila je 24 odsto, a nezaposlenih muškaraca 16 odsto.

Zbog ekonomske krize mnogo žena je izgubilo posao, i ostalo bez paketa nadoknade, ili mogućnosti zaposlenja. Takvu situaciju još više otežava preovlađujući stereotip na tržištu rada i činjenica da su žene samo u 27 odsto hranioci domaćinstva. Stopa nezaposlenosti je posebno visoka u grupi mlađih žena, žena starosti preko 45 godina, Romkinja (39% iznad prosečne stope nezaposlenosti) kao i žena izbeglica i raseljenih lica (32% iznad proseka). U poređenju sa muškarcima, više zaposlenih žena ima obrazovanje trećeg stepena, ali je daleko manji procenat onih koje su na rukovodećim pozicijama (26,8%).

Žene još uvek zarađuju 17% manje nego muškarci. Drugi vidovi diskriminacije koje žene doživljavaju u potrazi za poslom iskazuju se kroz nejednak pristup ženama i muškarcima u intervjuima za posao, a ogledaju se i u različitim uslovima za rad, i nemogućnosti napredovanja u karijeri, bilo zbog trudnoće, bilo zbog nekog drugog razloga. Od ukupnog broja onih koji napuštaju posao zbog porodičnih razloga, 80% su žene. Veoma je mali procenat žena koje su osnovale firmu i vode sopstveni posao (13,3%). Žene koje imaju posed na svoje ime ili se vode kao „nosioci domaćinstva" predstavljaju manjinu (ima ih samo 30%), usled čega ne mogu da koriste svojinu kao učešće za dobijanje kredita i osnivanje sopstvenog posla.

Nacionalna strategija koja je uspostavljena radi boljeg položaja žena i unapređivanja rodne ravnopravnosti ukazuje na glavne razloge nejednakog položaja žena u sferi ekonomije.
Kada se smanji budžet najviše su pogođene ‒ žene, koje odmah moraju da smanjuju sredstva koja su odredile za očuvanje zdravlja, za više i bolje obrazovanje, za brigu o deci...Tako se povećava i siva ekonomija, kojom se najviše iskorišćavaju žene.
Patrijarhalni stereotipi ogledaju se i u izboru obrazovanja ‒ žene ređe biraju profitabilna zanimanja tehničkog usmerenja i manje koriste savremene tehnologije (npr. informacione tehnologije).

Naša država je država jakih kontrasta kada su zaposlene i nezaposlene žene u pitanju. Jako mnogo žena prinuđeno je da se prekvalifikuje, sa nadom da će, posle toga, naći posao. Ipak, ima žena koje su uspele da ostvare svoje snove ‒ možemo ih videti u malobrojnim, ali uspešnim fabrikama, bolnicama, agencijama, kompanijama, u kojima su na važnim ili rukovodećim pozicijama.