Stres, začin života

Kao i svaki začin, ako ga je malo, dobro je... Zàčini, podstakne, pokrene čitav fiziološki proces koji nas čini jačim. Ali, ako ga je mnogo... Prezačinjeno jelo nije ukusno ‒ katkad i pored dobre volje ne možemo pojesti preslanu supu, nije ni zdrava. Tako je i sa drugim začinom - stresom. Da li uopšte možemo govoriti o zdravom i kvalitetnom životu koji je prezačinjen stresom?

Naučnici su brojnim studijama potvrdili da je stres relevantan faktor rizika - ne možemo reći za sve, ali - za većinu oboljenja, od Alchajmerove bolesti do raka. Koliko ste puta čuli da je neko dobio šećer, laički rečeno, na nervnoj bazi; a tek da od nerviranja „skoči" pritisak. Pomenuli smo Hansa Selija, koji je prvi definisao stres. Znate li da je on bio Novosađanin i da reč stres nije engleskog porekla, već da potiče sa naših prostora - od ʼtresnutiʼ, ʼstresnutiʼ.

Svaki čovek sopstvene probleme doživljava kao najveće. Stručno, psihološki rečeno - u definisanju stresa neophodna je subjektivna procena; potrebno je da se određeni događaj ili situacija doživi kao pretnja, gubitak ili kao izazov...

U Americi postoji poseban Institut za stres, na kome su objavili podatak da su posete lekarima opšte prakse povezane sa stresom u 75-90% slučajeva.

Prema nekim izvorima, u Americi 15 minuta razgovora sa psihijatrom košta 50 dolara. Na prvi pogled, ne deluju dobro ni cena ni vreme. Da li možete da ispričate sve što vas muči za samo 15 minuta? Ipak, kažu ‒ ako promislite, videćete da ima logike - i najteži problemi mogu da se iskažu sa 25 reči. Što više objašnjavamo, to se više udaljavamo od rešenja...

Stres je nesklad između onoga što očekujemo i onoga sa čime smo suočeni. To registruje naš nervni sistem, pokreće poseban mehanizam i dolazi do lučenja hormona. Oslobađa se glukoza. Krvni pritisak je povišen. Srce radi ubrzano. Povećano je lučenje adrenalina, beta endorfina, dopamina i noradrenalina. Svi mišići su u stanju budnosti i spremni su za borbu ili za beg. Ako stres dugo traje, iz dana u dan smo spremni da se borimo ili da pobegnemo. Na kraju, stres pobeđuje nas. Iz faze alarma ulazimo u iscrpljenost, prag bolesti. U brojnim stručnim studijama danas, stres ne posmatraju samo kao okidač već istražuju i njegovu ulogu u dinamici napredovanja bolesti.

Umesto zaključka, citiramo čuvenog doktora Petra Stankovića: „Bolest je posledica necelishodne ishrane, necelishodna ishrana rezultat izopačenih prohteva a izopačeni prohtevi proizvod psihičke disharmonije koja nastupa usled nedostatka čiste ljubavi."