Potraga za vakcinom protiv virusa zika

U međuvremenu, istraživači pokušavaju da izbegnu zamke koje su iskusili za vreme epidemije ebole, kada je većina ispitivanja počela suviše kasno; infekcija je bila u značajnom padu, tako da nije moglo da se pouzdano dokaže da li vakcina može da deluje preventivno.

„Mislim da to neće biti slučaj i sa zika virusom; ne verujem da će ispitivanje biti otežano zbog nedostatka slučajeva", kaže Entoni Fauči, direktor Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti u SAD.

Grupa naučnika, državnih zvaničnika i predstavnika pravnog sektora razmatra ovih dana u SAD načine pomoću kojih bi se ubrzao razvoj vakcine, poboljšala dijagnostika i lečenje infekcija izazvanih virusom zika, koji se širi američkim kontinentom.

Intenzitet infekcija izazvanih zika virusom može takođe da oslabi vremenom, jer je većina zaraženih ljudi razvila imunski odgovor i ne može ponovo da oboli, ali čak i u tom slučaju „biće potrebna rutinska vakcinacija kako bi se infekcija držala pod kontrolom", napominje Aleksander Presiozo, direktor kliničkih ispitivanja na Instututu „Butantan" u Sao Paulu, u Brazilu.

Te mere se primenjuju zato što infekcije koje izazivaju komarci, poput zike, denge ili žute groznice, imaju tenedeciju da se pojavljuju u talasima i da ugroze osetljivi deo populacije, na primer, decu.

Institut „Butantan" u Brazilu nalazi se među osamnaest svetski agencija i kompanija koje razvijaju vakcinu protiv zika virusa.

Njihov eksperimentalni proizvod bazira se na mrtvoj vakcini, koja sadrži neživ mikrob, u ovom slučaju zika virus, koji bi po planu trebalo da bude testiran na ljudima do 2018. ili 2019. godine.

Grupa eksperata je u ime Svetske zdravstvene organizacije nedavno iznela stav da je razvoj mrtve vakcine za žene koje mogu da ostanu u drugom stanju prioritet istraživanja.

Naravno, ispitivanja drugih oblika vakcina takođe su dobrodošla. Na primer, Nacionalni institut za zdravlje (SAD) razvija DNK vakcinu, u kojoj je izolovan genetički materijal virusa zika, odgovoran za proizvodnju kritičnih virusnih antigena; kada se ubaci u organizam, dospeva u ćelije domaćina i tera ih da proizvedu željene antigene.

Tako se ceo organizam pretvara u pogon za pravljenje antigena. Nova tehnologija upotrebljena je ranije za razvoj prototipa vakcine protiv groznice zapadnog Nila. „Nacionalni instutut za zdravlje uskoro će početi sa proizvodnjom vakcine koja će biti klinički ispitana na zdravim volonterima u SAD. Ukoliko sve prođe kako treba, vakcina bi trebalo da bude testirana i u zemljama zahvaćenim virusom zika ", rekao je Fauči za časopis „Nejčer".

Ipak, ʼna duže stazeʼ žive vakcine u kojima su oslabljeni uzročnici, tj. mikrobi, tako da mogu da se razmnožavaju u organizmu vakcinisane osobe, ali ne mogu i da izazovu bolest; obezbeđuju dugotrajan imunitet i zato su najefektivnije, smatra Presiozo i objašnjava da je to zato što „u odnosu na druge vakcine, najpribližnije oponašaju prirodni put infekcije u organizmu".

Zato sada nekoliko agencija i privatnih kompanija u svetu razvija i živu vakcinu protiv virusa zika, uključujući i jednu koja bi zaštitila ljude od zika i denga virusa zajedno.

S obzirom na to da razvoj ovakvih vakcina zahteva veoma složen proces, izvesno je da klinička ispitivanja neće početi pre 2017. godine. Zbog toga se u Brazilu razmatraju druge strategije ‒ „pokušavamo da sagledamo šta sve možemo da učinimo kako bi se širenje infekcije stavilo što pre pod kontrolu" ‒ naglašava Presiozo.