Kako su Dori i Nemo postali kućni ljubimci

Popularnost animiranih filmova, kao što su „U potrazi za Nemom" i aktuelni nastavak „U potrazi za Dori", može ugroziti mnoge zajednice koralnih grebena - upozoravaju autori novog istraživanja.

Ljudi žele da u svom akvarijumu imaju vrste iz popularnih filmova, a „industrija akvarijuma" nudi razne primerke riba za kućno gajenje. Zaključak novog istraživanja jeste da trgovci u Americi prodaju više od polovine morskih riba kao kućne ljubimce i da je moguće da ih love smrtonosnim otrovom ‒ cijanidom.

Danas je moguće kupiti popularnu ribu klovn koja nikada nije bila u divljini, već se razmnožava i gaji u posebnim bazenima, što smanjuje opasnost za divlje populacije riba. Međutim, niko nije bio u stanju da tako uspešno gaji vrstu plavi tang.

Dakle, svaka riba plavi tang koja se prodaje u prodavnici ‒ dolazi iz divljine.

Neobično veliki broj tih riba ulovljen je pomoću cijanida. Za one koji snabdevaju prodavnice akvarijumskih riba, cijanid je jeftin i omogućava da se ribe na jednostavan način uhvate, napominje dr Krejg Dauns.

On vodi Heretikus laboratoriju životne sredine u Klifordu. Ronilac-lovac jednostavno dodaje kuglicu cijanida u bocu i prsne malo na ciljanu ribu. Neko može da pumpa i veće količine te hemikalije sa broda.

Otrov brzo ošamuti ribu, objašnjava dr Dauns i upozorava: „Postoje zakoni koji bi trebalo da spreče ronioce da izazivanjem šoka (pomoću cijanida) uhvate ribu, ali takva praksa dešava se u celom Indo-Pacifiku.

Čak 30 miliona riba može svake godine da se uhvati na isti način, a od toga oko 27 miliona može da ugine.

Kako se zna da je korišćen cijanid

Ne postoji pouzdan način da neko ko kupuje ribu u prodavnici kućnih ljubimaca ustanovi da li je životinja bila izložena cijanidu. „Morate biti patolog za ribe da biste prepoznali znakove", kaže dr Dauns.

Nakon izloženosti otrovu, telo ribe ga pretvara u drugu hemikaliju - tiocijanat ‒ koji ribe izlučuju putem urina. Zahvaljujući toj činjenici, stručnjaci mogu detektovati ostatke tiocijanata u vodi.

Prisustvo cijanida dokazali su istraživači konzervatorske grupe koji pokušavaju da zaštite ribe i koralne grebene od trgovaca akvarijumskim ribicama.

Uzeli su 89 riba iz prodavnica na Havajima, u Kaliforniji, Merilandu, Severnoj Karolini i Virdžiniji, zajedno sa uzorcima vode iz akvarijuma. Utvrdili su da je više od polovine tih riba bilo izloženo cijanidu.

Među njima je bilo mnogo riba vrste plavi tang ‒ koju deca prepoznaju kao popularnu junakinju Dori. Zeleni hromis, još jedna popularana riba, takođe je prilikom testiranja bila pozitivna na tu hemikaliju, i to u još većem procentu.

Da bi uporedili rezultate, istraživači su ispitali i jedinke koje se razmnožavaju u bazenima, tj. one koje nikada nisu bile u divljini. Nijedna od tih riba ne izlučuje tiocijanat, što potvrđuje da su samo divlje ulovljene ribe bile izložene cijanidu.

Istraživači su predstavili navedene rezultate na ovogodišnjem Međunarodnom simpozijumu koralnog grebena na Havajima.

Sačuvati ribe u divljini

Teško je proceniti koliko je tačno riba uhvaćeno u divljini pomoću cijanida, jer riba vrlo kratko izlučuje merljive nivoe tiocijanata. Dakle, ako njihov urin nije testiran na vreme, nestaju bilo kakvi dokazi da su korišćeni otrovi.

Zbog toga je tim istraživača, sa dr Daunsom na čelu, razvio novu, osetljiviju metodu za otkrivanje cijanida. Početni rezultati se koriste i pokazuju da je mnogo više riba izloženo u odnosu na broj koji je ustanovljen prvom metodom.

Kupovina Dori ‒ ribe plavi tang ‒ nije dobra ideja ni u kom slučaju. Hvatanjem divljih riba naneta je šteta i sredinama u okviru kojih su uhvaćene.

Ipak, to ne znači da ljudi treba da prestanu da kupuju sve morske ribe, objašnjava Dauns: „Ako potrošači zaista žele da imaju koralnu ribu, neka pokušaju da je nabave kulturnim putem".

Pod kulturnim, on misli da treba tražiti ribe koje se gaje u odgajivačnicama, a ne one koje trgovci prikupljaju u divljini.