Žensko srce

Izveštaj koji je objavila Američka asocijacija za bolesti srca skreće pažnju javnosti na nedostatke u naučnom znanju kada je u pitanju srčani udar kod žena, i ističe dalje neophodne korake kako bi se bolje razumela i lečila sva kardiovaskularna oboljenja kod žena. Dodatno, predstavljeni su najnoviji podaci o simptomima, terapijama i tipovima srčanog udara kod žena.

Kardiovaskularne bolesti predstavljaju glavni uzrok smrti žena u svetu (više nego kod muškaraca), i uprkos napretku u razvoju medicinskih tehnika, bolesti srca u ovom slučaju nisu dovoljno proučene, dobro dijagnostikovane i tretirane. „U poslednjih desetak godina saznali smo da se srce žene i muškarca značajno razlikuje; to je pomoglo da se umanji stopa smrtnih slučajeva, ali dalja istraživanja su neophodna", kaže dr Laksmi Mehta, predsedavajuća u komisiji za izveštaj, inače kardiolog Medicinskog centra „Veksner" i direktorka Ženskog kardiovaskularnog programa države Ohajo. Ona ukazuje na činjenicu da je većina istraživanja fokusirana na bolesti srca kod muškog pola, i da su sve kategorizacije bazirane upravo na tim podacima. Dr Mehta zaključuje da je potrebno mnogo više naučnog istraživanja na ženama.

Dok oba pola mogu da se suoče sa bolom u grudima kao jednim od primarnih simptoma srčanog udara (infarkta miokarda), žene često imaju atipične, tihe simptome, poput drhtavice, bola u leđima ili ramenu, bez bola u grudnom košu. Može doći čak do uznemirenosti, znojenja, poremećaja varenja, ali i simptoma nalik gripu. „Ovi simptomi su veoma nezgodni za uočavanje kako za pacijenta tako i za medicinsku profesiju. Žene ih ne prepoznaju, ili umanjuju njihov značaj. Međutim, kada se pojave u hitnoj službi veoma je važno da se ovi simptomi posmatraju i kao mogući znaci kardiovaskularnih problema, u protivnom posledice mogu biti pogrešna dijagnoza, odloženo lečenje i veći rizik od smrtnog ishoda", ističe Mehta.

Odlaganje u traženju lekarske pomoći učestalije je kod žena nego kod muškaraca. Autori izveštaja naveli su nekoliko razloga zbog kojih žene ne traže pomoć: ili žive same ili tumače simptome kao trenutne a ne urgentne, i s obzirom na to da „nije ozbiljno" prvo se konsultuju sa lekarom opšte prakse i užim članovima porodice.

Dodatno, zbog razlike u polu i sam srčani udar je drugačiji. U većini slučajeva do infarkta dolazi jer je blokiran protok krvi u koronarnoj arteriji, ali kod žena to često nije slučaj. „Nije sasvim poznato zašto su kod žena drugačiji uzroci i simptomi srčanog udara. One su kompleksnije, imaju više bioloških varijabli, poput oscilacije hormona... Zbog toga je potrebno više istraživanja o tome", dodaje Mehta.

U poređenju sa muškarcima, socijalne, društvene i razlike u životnoj sredini igraju značajnu ulogu u konačnom ishodu terapije kod žena. Naime, mnoge žene boluju od depresije koja je povezana sa oboljenjem srca, što dodatno otežava lečenje, te one obično ne završe rehabilitaciju zbog obaveza na poslu, u porodici, ali i zbog nedostatka podrške.

U izveštaju se takođe ističe da su žene sklonije krvarenju i drugim komplikacijama tokom kardiohiruških procedura. Neki od kardiovaskularnih faktora rizika takođe su snažniji kod žena, tu se posebno misli na dijabetes tipa dva i visok krvni pritisak. Takođe, postoje jaki dokazi da stres i depresija mogu da utiču na razvoj srčanog oboljenja kod žena.
Mehta i drugi članovi komisije smatraju da je prvi korak u procesu poboljšanja rezultata lečenja kod žena usmeravanje pažnje na razliku u polovima. Važno je, takođe, pojačati preventivne mere i blagovremeno prepoznati bolesti srca. Na kraju, neophodno je bolje određivanje terapije za žene koje boluju od srca.