Upustvo za upotrebu starogrčkog „računaraˮ

Ostaci ovog predmeta pronađeni su još 1901. godine u olupinama trgovačkog broda nedaleko od obala grčkog ostrva Antikitera, a naučnici i istoričari još od tada nastoje da otkriju nešto više o njegovoj nameni.

U pitanju je bronzani astronomski kalkulator veličine kutije za cipele. Sa spoljašnje strane imao je brojčanike koji su bili povezani sa sistemom od trideset zupčanika smeštenih u unutrašnjosti. Unošenjem datuma i upotrebom ručice mehanizam je pokazivao poziciju Sunca i Meseca, lunarne faze, čak i cikluse Olimpijskih igara.

Svaki od osamdeset dva korodirana metalna delića Antikitera mehanizma ispisan je redovima starogrčkih slova, jedva vidljivih golim okom. U prethodnih deset godina, nove tehnologije snimanja, poput 3D rendgena, omogućile su iščitavanje skrivenih slova i reči u tekstu.

„Do sada smo uspevali da izdvojimo pojedine reči, ali je oko njih i dalje bilo previše nereda - pogrešno pročitana slova, praznine u rečenicamaˮ, naveo je Aleksandar Džouns, profesor istorije nauke Univerziteta u Njujorku, i dodao da sada konačno možemo pročitati nešto što liči na starogrčki.

Džouns i njegove kolege nedavno su u specijalnom izdanju časopisa „Almagestˮ objavili zbornik radova o natpisu Antikitera mehanizma. Novootkriveni delovi teksta pomogli su Džounsu i njegovim kolegama da pretpostave kako je ova mašina originalno izgledala. Natpis na poleđini sprave govori o svim brojčanicima koji su se na njoj mogli naći i njihovoj nameni.

„Na osnovu toga možemo zaključiti da se na prednjoj strani nalazio pano sa zodijakom kroz koji su se kretale planeteˮ, kaže Džouns. Taj, danas izgubljeni pano, imao je skazaljke sa malim loptama na vrhovima, koje su predstavljale Sunce, Mesec i planete koje su starim Grcima bile poznate.

Nebeska tela su bila postavljena prema geocentričnom sistemu, a oko Zemlje su bile prikazane orbite. Istraživači su i ranije pretpostavljali da je ovaj pano postojao, ali nikada do sada nisu imali materijalne dokaze.

„Svako novo ronjenje donosi nadu da ćemo pronaći nove fragmenteˮ, rekao je Džouns. Za njega najveća misterija ostaje pitanje čemu je ova sprava služila. „Sada nam je prilično jasno šta je ova sprava radila, ali se i dalje postavlja pitanje zbog čega ju je neko uopšte napravio. Po mom mišljenju, verovatno je služila kao sredstvo za podučavanje kosmologije i nauke o vremenu - zarad edukacije, a ne daljeg istraživanja.ˮ

Profesor pretpostavlja da je onaj koji je rukovao mehanizmom bio dobro upućen u to kako sprava funkcioniše, ali da bi se neupućenom posmatraču naprava verovatno činila tajanstvenom. „Većina ljudi je taj predmet videla samo kao zatvorenu kutiju, za njih je ona sigurno predstavljala neverovatnu napravuˮ, zaključio je Džouns.