Gljiva u carstvu bajki

Koje ste bajke voleli u detinjstvu? „Trnovu Ružicuˮ, „Pepeljuguˮ, „Ivicu i Maricuˮ, „Mačka u čizmamaˮ... Koju god da ste odabrali, setite se, u svakom ćošku slikovnice mesto je zauzimala poneka pečurka: u šumi, na proplanku, u starom dvorcu punom paučine, u kolibi obrasloj bršljanom...

Za mnoge, i danas, arhetip pečurke predstavlja crvena pečurka sa belim tufnama. Zašto? Zato što za nju znamo od kad znamo za sebe, od kada su nam prvi put pročitali „Snežanu i sedam patuljakaˮ. Na njoj su najčešće sedeli patuljci; ʼAmanita muscariaʼ je njeno kršteno ime, za rođake, muhara.

No kao i u svakoj bajci, lepote se treba čuvati: ova je smrtonosna, zapravo otrovna. Sadrži ibotensku kiselinu i muscimol pa smrt nastupa samo tri sata nakon što je iskorišćena.

Zato je bolje okružiti se manje lepim, ali blagorodnim primercima. Jestivim, dakako. Takve su ʼBoletus edulisʼ, zvane vrganji. Podsećaju oblikom na muhare, ali boja im je zemljana, smeđa.

Njih već možete naći svuda, a u različitim jezicima postoji mnogo naziva za vrganje, što pokazuje koliko stoje visoko na lestvici jestivih gljiva. Jedne su od najboljih po ukusu i možete ih pripremati dok vam unuci sriču „Palčićaˮ.

A onda, dok užurbano pakujete decu u najboljim godinama koja polaze na more i usput unucima pripovedate o „Maloj sireniˮ - o talasima koji se ljeskaju o žal dok Arijel izranja iz dubina mora - mi vam preporučujemo kao prilog ʼHericium clathroidesʼ, koralnu gljivu.

Jestiva, naročito u kineskoj medicini korišćena, ona je svakako odličan primer da o odnosu lepog i korisnog nije jalovo raspravljati.

Uslovno otrovna gljiva (što znači kada se koristi sa alkoholom), jeste ʼCoprinus atramentariusʼ, sivi jarčić, koju preporučujemo kao ilustraciju za bajku „Vuk i sedam jarićaˮ. Sivi jarčić bi tako mogao da leži u levom uglu crteža, kao opomena da svaka mladež, dok ne isuče prve rogove, treba da bude na oprezu.

ʼFistulina hepaticaʼ, vukovo meso ili jetrenka, sprema se dok ponovo čitate „Crvenkapuˮ. Gljiva je jestiva, ali je zbog otužne naivnosti glavne junjakinje, kako je danas vidimo, pomalo kiselkasta. Zbog toga se priprema samo mlada. Gaji se uglavnom na strani, na primer, u Velikoj Britaniji.

ʼClavariadelphus pistillarisʼ podseća na tikvu, pa je primereno pripremati je usput, dok čistite kuću i prisećate se bajke „Pepeljugaˮ i njenog nepojamno srećnog kraja.

Judino drvo, ʼAuricularia auricula-judaeʼ, valja ostaviti na stranu, kada dođe vreme da se priklonite temama iz „Biblijeˮ. Znači, kada budete blizu da podvučete crtu i osvestite u sebi teme o onostranom: Ima li greha? Ima li kazne? Ima li iskupljenja? Ima li ljubavi? Ima li smrti?